МИЉКО ШЉИВИЋ је рођен у Глободеру код Крушевца 1960. године. Гимназију је завршио у Крушевцу, а економски факултет у Крагујевцу. Радио је у Индустрији ”14.октобар”, Управи прихода у Крушевцу, Управи прихода у Ћићевцу, у Пореској управи у Крушевцу на месту пореског инспектора.
”ПОРОДИЦА” је трећа његова збирка песама која садржи и неке песме из прве збирке ”ЈУТАРЊА ЖУРБА”. Друга збирка је збирка верске поезије ”ЖИВОТ У ВЕРИ“. У области пчеларства аутор је једне књиге и коаутор друге. Једна књига ”ПЧЕЛАРСКЕ ТАЈНЕ” му је преведена и објављена у Бугарској. Био је председник Савеза Пчеларских Организација Србије у два мандата, а одржао је преко 720 предавања из области пчеларства широм Балканског полуострва.
Данас је пензионер и живи у Глободеру.
БУДИЛИЦА
Неког буди будилица,
неког буди цвркут птица,
неког Сунце кад зажари,
ил’ будилник бакин стари.
Неког песмом буде петли,
или лампа кад засветли,
мене из сна буди мама,
а мама се буди сама.
Моме тати је најтеже,
сви устају а он леже,
јер он ради свако вече,
хлеб и кифле ноћу пече.
Кад осване јутром дан,
мога тату савлада сан,
па га зато око два,
пољупцима будим ја.
МАЧАК СУРИ
Синоћ онај мачак сури,
некуда се страшно жури,
отишао на игранку
да освоји мачку Бланку.
Нокте своје он средио
и бркове уредио,
очистио своје шаре,
набацио наочаре.
Фрајер био он без мана,
игре су му јача страна,
играо је без престанка.
Превари се мачка Бланка,
заљуби се у мачора,
постаде јој ноћна мора.
Кад је прошло неко време,
они више нису теме,
ал’ видели на пропланку,
мачиће и мачку Бланку.
А где ли је мачак Сури?
Куда ли он сада јури?
Лови мише, лови птице,
за вечеру породице.
ДЕДА РАТАР
Радно место мога деде,
поред реке једна њива,
по речима косе седе,
ту се неко злато скрива.
Ко у некој чудној причи,
можда су то неке лажи,
по мразу и зими цичи,
оре деда, злато тражи.
Док дедино такво стање,
покушавам да разумем,
он дрљачом у орање,
тражи неки златни грумен.
Кукурузна баца зрнца,
сваком зрну пут испрати,
ал’ кад грми место сунца,
он се мршти, он тад пати.
Са мотиком доле горе,
вредно, журно, све због блага,
копајући к’о да оре,
ал’ од злата нигде трага!
А кад јесен дође хладна,
кад стигне на наша врата,
тад дедина душа радна,
вози кући товар злата.
