Поштовани Свети Саво, наш духовни и световни вођо,
Понекад верујем да ниси умро, да си жив, да нас гледаш са неба и обилазиш сва места где живе они које волиш и они којима је потребна твоја помоћ.
Хвала Ти што си научио своје потомке, наше претке, наше баке, деке и наше родитеље и некадашње наставнике да нам само они могу срећу дати – ако нас на време науче неким важним стварима: да радимо и штедимо, да поштујемо старије, да будемо умерени у свачему, да слушамо, да не лажемо и крадемо, као и то колико је важно да сачувамо своје здравље. Сви они који су послушали овај Твој савет, њихова деца су израсла у поштене и вредне људе.
Хвала Ти у име свих нас што си научио народ да сеје, оре, да меси хлеб, да тка, плете и још пуно тога како би наш народ преживео. Поносни смо на Тебе што те имамо!
Ако погледам око себе могу да приметим да има деце која одрастају без родитеља и родитељске љубави и пажње. Има и одраслих који су рано остали без својих најмилијих. Моја је жеља да свима њима помогнеш да израсту у честите, добре и поштене људе, онакве какав си био Ти. Даруј их својом мудрошћу, дарежљивошћу, менталном снагом, стрпљењем.
Дивим Ти се како си успео да помириш своју браћу Вукана и Стефана. Научи и нас како да створимо добре односе са родбином и помиримо завађену браћу и сестре и цео наш крај. Покажи нам прави пут, пут истине и правде, пут слоге!
Помози болеснима да оздраве, подари слепима вид, помози неписменима да се описмене, несрећне усрећи, а оне који су “тешки“ и тврдог срца – осоколи и омекшај. Молим Те да ујединиш све Твоје поштоваоце без обзира на то које су вере. Нас учитеље и наше ђаке даруј знањем, а све остале миром, слогом, љубављу.
Хвала ти за манастире и школе које си несебично отварао по Србији!
Хвала ти за болнице које су захваљујући Теби отваране при већим манастирима!
За све Ти хвала!
“Сунце мира љубави, да нам свима сине.
Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози
Почуј глас свог рода, српскога народа.“
Аутор: Јелена Ђорђевић, проф. разредне наставе
Шк. 2018/19. год.
