Радмила Шехић је рођена у Београду 22.05.1955. од мајке Милке и оца Митра Матановића. Доктор је медицине и специјализирала је Општу медицину. Радила је 40 година у београдској Хитној помоћи. Књижевним радом се бави 20 година.
Написала је седам збирки песама за децу. Добитник је друге награде на ДРИНСКИМ КЊИЖЕВНИМ СУСРЕТИМА у области стваралаштва за децу. Иницијатор је, оснивач и прва председница УДРУЖЕЊА ЛЕКАРА ПИСАЦА ВИДАР, које траје десет година. Члан је УКС.
ВЕВЕРИЦА Тек је видиш, па нестане. Губи јој се сваки траг. То је право шумско чудо. То је прави шумски маг. Час у крошњи, час у трави. Сместила се иза пања. Провирује оком, репом. Сад је нема, па израња. Је л' могуће, је л' истина да је нашла слатки мир? Из дечије руке прима крупан лешник, златан жир.
ШЕШИР Одлетео шешир свилом прошиван. По ободу стрицан. Видно негован. Окреће се, врти, изврће, па стане. Дуж парка прелеће. Окачи о гране. Поскочи, поздравља унуку и баку, уз то лако спусти по ободу траку. Кад му неко приђе одскочи по метар. Да ли шешир носи господин ил' ветар?
ПОЗДРАВ ПРОЛЕЋУ Накани се једном, дођи. Залепршај, завијори крај потока што мрмори. Чекају те зевалице, младе траве бодљикаве, нежног врата висибабе, бледуњаве, зимски слабе. Пубертетско грање пупи. Што још чекаш? Хајде трупи! Ма, не терај мак на конац, И Снешку је тежак лонац.
