Биографија
Снежана Чаировић је рођена 29.4.1972. године у Смедеревској Паланци, поезију пише од детињства. По занимању је дипломирани професор српског језика и књижевности са општом књижевношћу. Звање је стекла на Филолошком факултету у Београду. Пише поезију и прозу, као и поезију за децу. Објављивала је у Зборницима “Рукописи”, (Панчевао, 1996, 1997, 1999. и 2000.) и у Зборнику, ”Жубори са Моравице”, (Ивањица, 2003, 2004, 2006.). Добитница је 1. и 3. награде за поезију Телевизије “Девић”. Специјалну награду стручног жирија Књижевног клуба “Душан Матић” освојила је, за песму “У сивом облаку”, 2007. године у Ћуприји.
У Новом Саду 2006. године, била је награђена као педагог са најуспешнијим ученичким стиховима посвећеним ћирилици. Године 2020. добила је прву награду за стручно вођење Литерарне секције “Насмејани анђели”, Основне школе “ Олга Милошевић”, чији је руководилац 17 година, одлуком Друштва за српски језик Србије и Министарства просвете и технолошког развоја Србије. Године 2020. је добила награду као најбољи ментор основних школа на конкурсу „Светосавље и наше доба“, Нови Сад.
У зборнику „Сабора духовне поезије“, Раковица (Београд), објављена је песма „Божанска искра“, 2020. године. Песма посвећена Бранку Миљковићу, објављена је у Зборнику „Између два света“, 2020. године. Поезију за децу објављивала је на интернет странама часописа „Табла“ у 2020. години, чији је стручни сарадник. Песма „Црква у снегу“, објављена је у Зборнику „Сабора духовне поезије“ , Раковица 2021. године, док је песма „Галија „, освојила 1. место у организацији Библиотеке града Новога Сада.
Галија
Светлост на обали промиче трепетом од злата,
сенком усамљене палме на коралном жалу,
одзвуком мириса отвара удаљена манастирска врата,
одблеском песка у плавом морском кристалу.
Одсјајем шарених лептира у облаку, натапам своје зенице,
док море у шкољци удаљено шушти,
обасјано грејем лице,
блеском сребрних рибљих крљушти.
Пребацујем своје мисли, попут таласа, сувише високо,
риком златних леопарда у сунчаном путиру,
несташном лутању боја, препуштам усамљено око,
дубинама, у вечном морском миру.
Сунце по мојим стопалима, пурпурне зраке лије,
кроз топле сенке плавих сводова,
сањарим, одсјајем далеких бродова,
лахором моје галије.
Прво место за поезију на Литерарном конкурсу „Природа је мој свет“, Библиотека града Новага Сада.
Црква у снегу
(Милешева )
Црква у снегу
пахуље додирује
сјајем белине
Икона блиста
добротом анђео
лелуја тамјан
Самује црква
молитву изговара
осамом птица
Свећа светлуца
мирисом босиљка
звони молитва
Црквено звоно
тиховањем у води
броди сводом
Плавет дозива
молитвеник од злата
анђео бели
Црква студен зна
тихом реком пахуље
бели голуб сам
Анђео бели
у црквеном облаку
пахуље везе
Песма из зборника „Сабора духовне поезије 2021. године“, Раковица.