Решила свиња да тражи мужа,
тражила с кућом, нашла је пужа,
ал’ кад су једно крај другог стали,
ману му нашла – много је мали.
Тражила даље па срела коња,
и одмах рекла ”прави је шоња”,
па онда овна, ал’ рекла свима:
”Њега не желим, рогове има”.
Јарац јој често доноси цвеће,
она га неће – много мекеће.
А после јарца срела магарца,
и њему одговор у писму пише:
”Ја те не желим, лењ си превише”.
Медведа срете, јак је и снажан,
ал’она рекла: ”Прави се важан”.
Почела свиња да се гоји,
тешко јој сама да звезде броји,
па једно вече себи рече:
”Ипак ми вепар најбоље стоји”.
Миљко Шљивић, је песник, пчелар и породичан човек (редослед занимања није битан, јер су сва племенита)
