У потрази за мојим пејзажима
Када живите у великом, бучном граду,
често сањате лиснату шуму или цветну ливаду.
Упорно призивате своју машту и снове,
да бар у њима оживите пејзаже ове.
Али, када је твој дом на крају града,
онда су твом оку блиски и дрвеће и ливада.
Уживаш у дивном погледу на поља жита,
заталасаних кукурузних пејзажа твоја лирска душа је сита.
Једна сам од ретких који уживају скоро свакога дана,
којима су плућа кисеоника пуна, а душа разиграна,
који су богати јер имају праве пејзаже,
па нису принуђени да их у машти траже.
А када дође расцветани, мирисни месец мај,
онда природа око мене постане раскошна, к’о прави рај.
Своју веселу игру заиграју чаробни лептирићи
и неодољив мирис шире медоносни пролећни цветићи.
Дрвеће обуче предивно скројене шарене хаљине;
зачују се хорови радосних птица и разигране деце из даљине.
Све оживи, замирише, зажагори, зажубори,
разбашкарени пролећни пејзаж као да одушевљено проговори:
„Брзо на тепихе-ливаде, драга дечице из града и села,
нека се сложно окупи разиграна дружина цела.
Чека вас много сунца, веселе игре, радости, среће,
јер, децо моја, стигло је дуго очекивано пролеће!“
Љиљана Пејчић, професор разредне наставе
ОШ „Јован Аранђеловић“ Црвена Река, Бела Паланка, Србија
