Владимир Хаџи-Танчић рођен је 1975. године у Нишу. Завршио је Учитељски факултет у Јагодини. Пише приче. Објављује у часописима „Летопис матице српске“, „Акт“, „Наш траг“, „Градина“, „Поља“, „Бдења“ као и у листовима „Политика“, „Књижевни лист“,„Народне новине“ и „Треће око“. Превођен је на немачки језик. Награђиван је за кратку причу. Баснет му је прва књига за децу. Живи у Нишу и ради као учитељ у ОШ „Мирослав Антић“.
ЖАБАЦ НА ФЕЈСБУКУ
Била је зима. Баре су се заледиле, а реке су биле плитке и веома споро текле. Рода је дане проводила у свом дому сурфујући на фејсбуку и умирући од глади јер није нигде могла да пронађе храну. Није отишла на југ са пријатељима јер се њима није свиђало њено понашање и нису хтели да је приме у јато. Уз то је била прилично лења.
Изненада, на екрану јој се појавио профил малог жапца. У тренутку јој је синула идеја!
Направила је лажни профил под именом „Жабица Мица“. Поставила је фотографију лепе жабице коју је скинула с интернета, написала измишљене податке и послала жапцу захтев за пријатељство.
Жабац, коме се није спавало преко зиме, без размишљања је прихватио захтев и почело је дописивање преко нета.
Пролазили су дани, а разговору није било краја – јер шта је друго могло да се ради по хладном, зимском времену.
Када је стекла жапчево поверење, рода му је предложила да се сретну, виде и боље упознају.
Жабац је, жељан дружења, одмах прихватио да се сусретне са жабицом Мицом.
Састанак је заказан поред залеђеног језера у подне.
Жабац се дуго спремао, уређивао и улепшавао јер му се жабица Мица много допала на профилној слици фејсбука.
Рода је с нестрпљењем очекивала сусрет док су јој од глади веома гласно крчала црева.
У подне, жабац је био на договореном месту. Освртао се, гледао на сат, али жабице Мице ниоткуда.
Одједном, у бришућем лету, нечујно, са небеса обрушила се рода. У тренутку је стрпала жапца у кљун и однела га право у лонац у коме је врила вода. Спремила је укусну чорбу и дуго уживала у јелу.