ЖЕНИДБА ВРАПЦА ПОДУНАВЦА
(наставак песме)
То потраја само пет минута,
Јер врабац схвати своју несрећу,
Протресе се до два до три пута;
Брзо позва остале сватове:
„Награда биће – сто зрна жита
Ко пристане, ко се одазове
И пронађе сјеницу дјевојку!“
Сви увидеше опасност праву,
Мада многи за јунаке слове,
Свак’ уплашен погнуо је главу.
Види врабац да помоћи нема,
Реши тужан кући да се спрема.
У том часу огреја га сунце:
Испред себе угледа невесту.
Убрзано закуца му срце,
Мало је рећи: „закуца“,
Заигра од ненадане среће!
Тад сеница одана и храбра
Исприча као копцу умаче,
Показавши тиме да га неће,
Да је врабац услов њене среће.
Љиљана Пејчић, професор разредне наставе
ОШ „Јован Аранђеловић“ Црвена Река, Бела Паланка, Србија
