Представљамо

Нада из Темишвара

Ја се зовем Нада Попов, имам 6 година и живим у Румунији у граду по имену Темишвар.
Ја идем у школу „Доситеј Обрадовић“ и ученица сам припремног разреда.
Чланови моје породице су: мама, тата, ја и мала сестра Вера.

Нада Попов – Аутопортрет

Пре школе сам ишла у забавиште. Највише сам волела другаре. А шта нисам волела је то што је храна била неукусна.

Нада са учитељицом и другом

Научила сам да читам у својој трећој години. Мада живим у Румунији, најпре сам научила да читам српски. Почела сам постепено да читам своје књижице. Омиљена књига била ми је „Залеђено краљевство“. Научила сам да пишем касније, око своје четврте године и то штампаним словима.
Волим да читам, да сликам, да „правим цилиндре“, да се куглам, да цртам Јужну Америку, да смишљам укрштенице и игре са словима, да пишем приче и стрипове.
Сада управо планирам да напишем причу о Адел и Адилу – то су моји измишљени јунаци који су постали другари. До сада сам написала причу о изгубљеном прстену у трави, о златној рибици, о прасету Озију, о ЛОЛ луткици Рејнбоу Рејвер и професору.
Такође волим да се лудирам са дедом, да га гњечим и да га мучим.
У школи учимо бројеве, сабирање и одузимање, слова, рецитације, о осећањима; цртали смо нашу породицу; на часу веронауке учили смо да се прекрстимо, да кажемо „Оче наш“, учили смо о Светом Сави. На часу енглеског учили смо називе дивљих животиња. Од свега овога, ја највише волим српски и то када се такмичимо ко зна највише речи које садрже слова која смо научили (А, М, И, Т, С, О, Н, Е, Р, Ј, У, Л, Љ, Ш, К, Д, Г, П, З, В, Б и Ч), а такође да се јурим по ходницима током одмора, са Саром.
Ја маштам да певам у Јужној Америци „Ламбаду“, у амазонској прашуми. Волела бих да имам сукњу и огрлицу од тропског цвећа: стрелиција, антуријум, прумерија, вријесија. Певала бих на сцени, столице у публици би биле од сомота и тамо би седале отровне животиње да ме гледају и слушају.

Нада Попов – Мама

Кад одрастем волела бих да будем уметница цртежа. Сликала бих Мона Лизу, залазак сунца, рибе пирање, острва са гусарским благом, пирамиде. Волела бих да излажем слике на пијаци поврћа, тамо има пуно света. Волела бих да идем и на факултет цртања да научим што боље да цртам, а не као мама: кад цртам краву да испадне магарац. Или бих волела да будем полицајац да хватам лопове.
Мене чини срећном моја породица. Кад ме мама пусти да гледам Тролове и волим да једем сладолед.
Желим да поручим деци да се играју у парку и да буду поштена, да се не свађају и да се лепо слажу.

Вера Жупунски, Српска теоретска гимназија „Доситеј Обрадовић“ Темишвар, Румунија
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com