Одлична ученица ОШ „Миле Дубљевић” у Лајковцу. Добитница више општинских, републичких и међународних награда на литерарним конкурсима и фестивалима (између осталог: ΙV међународни литерарни конкурс „Мој смешни свет” 2018, ΙV међународни литерарни конкурс „Лепо је волети” 2018, Међународни литерарни конкурс „Најлепша мама на свету – моја мама” 2018, Међународни XΙX јавни конкурс љубавне поезије „Пјесма над пјесмама” 2019, Регионални 6. светосавски литерарно-ликовни конкурс 2019, похвала на III међународном фестивалу литерарног стваралаштва ФЕЛИС 2020). Стални члан Литерарне секције „Разиграно перо” са којом је, између осталог, освојио 1. 2018. године и 2. награду 2019. године на Републичком такмичењу литерарних секција и дружина Србије. Два пута члан међународног дечјег жирија Табла Феста. Има више објављених песама у Електронском часопису за подстицање дечјег стваралаштва Табла и у зборницима радова дечјих фестивала. Карате шампион.
ЉУБАВ
Љубав зна много да боли
када неког заволиш.
Било је то дуго топло лето
на тргу града
ја тако млада
загледах тебе
заволе те Димитрије
име ти беше
тај осмех та твоја лепота
твоја црна коса
и те твоје кафене очи
срце хтеде да ми искочи.
Пришао си и питао милним гласом
колико је сати?
Ех мала може да се упознамо?
На луна парку да се провозамо?
Возили се на аутићима у луна парку
гађали стрелицама мету
освојила сам великог плишаног меду
нажалост нашој љубави суђено није
даљина нас дели
Скопље – Београд, Београд – Скопље
далеко од очију близу мога срца.
Моја прва симпатија
моја прва суза.
Писала му писма често,
ал видели се нисмо.
Поздрављам те са речима двема
прва симпатија заборава нема.
НИНА ЈУРИШИЋ, VΙΙΙ-3, Литерарна секција „Разиграно перо”, ОШ „Миле Дубљевић”
Наставник – ментор: мср Лидија Марић Јовановић
Похвала на III међународном фестивалу литерарног стваралаштва ФЕЛИС 2020
КУТИЈА УСПОМЕНА
Утапам се погледом
у даљину призора пред собом.
Тишина, мисли се роје
као да у глави чујем
откуцаје срца свог.
Утапам се у кутију успомена.
Откуда да кренем,
кутија пуна лепоте, дивних успомена
као филмска трака
одмотава се пред мојим очима:
Детињство, отац и мајка,
школски дани, прва симпатија,
застаћу ту, на врелу садашњости.
Ветар ме нежно милује по коси,
као да каже све биће добро.
Зашто страхујем од будућности,
зашто упорно претражујем кутију прошлости?
Зашто страхујем?
Зашто питања чему да се надам?
Зашто у себи не затомим страх,
страх од неизвесности будућих дана.
После дуге у коју гледам
увек сунце долази, увек се рађа изнова.
Из сумарка славуј пева песму радости.
Не! Раширићу руке као птица крила
и упловити у будућност.
Љубав, вера и нада водиће ме
кроз улице будућности,
и све ће бити лепо.
Не желим страх, неизвесност
не желим да се питам како ће бити.