Стваралаштво младе Калине Павловић, ученице 6. разреда
Једна сасвим тиха и фина девојчица Калина Павловић, ученица 6. разреда ОШ „Јосиф Панчић“ из Београда ниже петице, али поред школе врло је активна и успешна и у другим дисциплинама. Такође, Калина пише песме и приче, компонује, учествује у летњим камповима и користи сваки тренутак да нешто ново види и научи.
У јулу прошле године Калина је успешно завршила „Летњу школу за мале песнике“ при Дечјем културном центру Београд, а ове године похађа Летњу школу „Дани игре – трагови у времену“.
Представљамо Вам једну песму и причу из пера Калине Павловић.
Један диван излет
Код деце из града
Често неукост о природи влада.
Стога је градска дружина мала
Одлучила да посети место коња и штала.
„Пегаз“ је једно дивно имање,
Којим владају срећа, ред и знање.
Животиње, природа, ветрова руже,
Желела сам да останем што дуже.
Сваки тренутак да лепо проживим
И чарима природе да се дивим.
Штала је царство магарца „градоначелника“.
Поносе се њиме сека и мајка.
Добродошли су сви,
Али само – добронамерни.
Почела је права забава!
Свако са дрвеног коња обруче мачем набада,
Гађамо на кош са висине,
Гледамо како ће лопта ка кошу да се вине.
Дошла је главна активност дана,
Треба да учимо о коњима, бићима без мана!
Тимаримо их, водимо и јашемо.
Учимо кроз забаву и камери машемо!
На коњу сам била као авантуриста,
Који се спрема за пустоловина триста.
Јаше свог верног друга поносно,
Спреман да због циља трпи све што је несносно.
Нажалост, све је морало да се заврши.
Морали смо да се вратимо кући.
Ипак уз предиван сок од матичњака
Нисмо веровали да ће доћи до растанка.
До следећег виђења!
Моја амајлија
Рођена сам у јуну, што по словенској митологији значи да је мој бог Световид. Он ми је омиљени пагански бог, па сам зато у Словенији купила фигурицу његовог лика, која ме од тада чува и доноси ми срећу.
Фигура је дрвена. Представља високог и снажног човека са четири лица и косом до рамена. Обучен је у хаљу дугу до стопала. Око струка му је везан појас. На ногама носи сандале. Моји омиљени детаљи на њему су рог и лук, које носи у рукама. Рог представља изобиље и украшен је кривим линијама. На постољу поред Световидових ногу стоје петао и оседлан коњ. Све је урађено детаљно, украшено, исцртано и прецизно изрезбарено. Иако је фигура мала, мени је врло важна. Чува ме увек и свуда.
Световида носим на сва такмичења и велике испите. Такође, волим да буде уз мене и када сам болесна, повређена или уплашена. Даје ми срећу, када ми затреба. Претпостављам да сам везана за њега због своје љубави према словенској митологији и љубави према прецима и историји.
Дајана Лазаревић
