Реч учитеља

О читању и мотивацији за читање

Наиђу тако дани када прелиставамо и књиге и себе. Идеје које нам мењају живот углавном добијемо читајући одабрану литературу. Волимо књиге, јер не бринемо да ће нам се истрошити батерија. Уверили смо се у то да је књига човеков најбољи пријатељ и да је књига јединствена и преносива магија. Сагласни смо да су књиге увек у моди.

О важности читања

Све књиге су едукативне. Из лоше књиге, ако уопште постоји таква, учимо шта је лоша књига. Љубав према књизи код деце треба развијати од малих ногу. Сваки родитељ који има дете предшколског узраста треба увече пред спавање да одвоји 10 до 15 минута и детету прочита неку причу, бајку или басну. Деца то памте. Деца не памте да ли је стан сређен, усисан, судови опрани, већ да ли му је и колико пажње посветио родитељ.

Дете ће заволети књигу ако живи у кући у којој види родитеља који чита. Деца опонашају родитеље. Не раде оно што им родитељи кажу, већ оно што виде да родитељи раде.

Деца најпре треба да крену са читањем сликовница. Оне су пуне илустрација, слова су крупнија и деци се то допада. Постоје деца која и када крену у други-трећи разред, поново се враћају сликовницама. Такву децу не треба одвраћати и гововорити им да су сликовнице за бебе, јер то није тачно, и ми одрасли се враћамо неким књигама. Са 3 и 5 година се бајка другачије доживи у односу на узраст 8 – 9 година. Деца уживају у слушању када се родитељ, васпитач, учитељ уживи у читање, када демонстрира док чита, мења боју гласа, користи мимику. Свако ужива у таквом слушању. Дете које заволи да слуша и чита бајке, заволеће и романе. Важно је само не кренути сувише рано са романима, то иде постепено, када дете осети потребу. Не треба пожуривати са романима.

Читањем се долази до знања, а знање је универзално и требало би да буде доступно свима равноправно. Књига је једна од најважнијих цивилизацијских тековина, она повезује време и простор, преноси искуство и улепшава живот, истрајава уз човека и ослонац је у најтежим тренуцима.

Јелена Ђорђевић, учитељица
ОШ „Милић Ракић Мирко“ Прокупље, ИО у Бајчинцу, Србија