Преузето са Школског портала
Да ли су наши учитељи и наставници креативни? О, да! Итекако јесу. У учионици, у кући док се припремамо за час, на излетима, екскурзијама, радионицама, посетама, трибинама, наставничким и стручним већима, на семинарима, за време викенда, одмора…
„Креативност захтева храброст да се не држиш сигурности.”
Ерих Фром
Да ли су српски учитељи и наставници храбри? О, да! Итекако јесу. Већина бар, ја тако мислим. Неки мање, неки више. Струковна популација која има највећи број блогова, и то каквих блогова, јесу просветни радници. Пишу, стварају, креирају. Наша креативност доминира. Она је наше добро, нужно зло. Њоме постижемо оно чега нема у уџбеницима, приручницима. Њоме постижемо да наши ученици мисле да смо свемогући. Њоме стварамо, освајамо награде на разноразним конкурсима, креирамо креативне базе. Она је саставни део нашег свакодневног живота. У учионици, у кући док се припремамо за час, на излетима, екскурзијама, радионицама, посетама, трибинама, наставничким и стручним већима, на семинарима, за време викенда, одмора, током решавања проблема и сукоба, у комуникацији са родитељима и осталима који имају уплив у образовање. Од нас се увек очекује нешто ново, креативно, садржајно, иновативно, едукативно, васпитно, све завијено у креативност. Па, браво за нас просветне раднике!
Како се ослободити туробних мисли данашње свакодневице, проблема, некреативних намета, некреативних папира, некреативних образаца, недостатка новца, недостатка материјала којим реализујемо своју кретивност из свог џепа? Мисли ли неко о томе, даје ли неко решење за такву некретивност. Наравно, ми сами.
Питам се, одакле нам толика креативност, докле она сеже, где почивају њени изданци. Креативност наших идеја има само један циљ, а то је ученик. Како доћи до њихових паметних главица и учинити још паметнијим, разборитијим, ученијим, рационалним. Како њихово знање учинити применљивим, критичким, сврсисходним? Како да схвате да је школа живот и и да уче за живот, а не за школу и оцену?
Најважнији задатак наше креативности је да њих учинимо креативнима, да своју креативност протегнемо кроз цео њихов живот, да она буде њихов лични печат. И то није кретивност ради креативности, „l’art pour l’art“ српског образовања, већ она права искрена, креативна креативност на коју смо само ми сами поносни и коју несебично делимо својим ђацима.
И као што каже цитат Ериха Фрома на почетку ове моје мале креативности, креативност јесте огромна храброст, искорак за човечанство саткана у новим генерацијама.
У следећем наставку – ко је храбрији, деца или одрасли?
Сузана Миљковић
