Нада Кљајић
Чињеница је да се у данашње време масовно, често и без одређених граница употребљавају средства масовне комуникације више него икада. Разлог је првенствено што се сви (цела планета) налазимо под опсадом пандемије Корона вируса, па је то и очекивано. Ипак, колико корисних ствари има због употребе дигиталних уређаја, медија, много више има штетног утицаја због неконтролисане употребе истих. Како бисмо најмлађу популацију заштитили од штетног неконтролисаног утицаја медија важно је усвојити следеће савете:
1.Важно је направити породични план употребе медија.
Када се медији користе прикладно и промишљено, тада могу корисно унапредити свакодневни живот. При употреби медија, важно је поставити детету границу, јер деца то требају и очекују. Родитељи треба да упознају дететове „виртуелне“ пријатеље. Важно је да сваки родитељ сазна које платформе, софтвере и апликације дете користи, као и које сајтове посећује и шта раде када су на интернету.
2. Важно је да родитељ подстиче дете да се игра у реалном свету а да употребљава медије у оквиру разумних граница. Креативност се ипак код детета боље развија ван употребе интернета.
3. Важно је да време испред компјутера дете дели са члановима породице. Зато што то може подстаћи социјализацију и учење. Такође, добар је начин да се детету демонстрирају правила понашања и добре спортске вредности када са родитељима гледа утакмицу. Тако дете има прилику да учествује у изношењу добрих животних искустава и корисних савета у разговору са родитељима (породицом).
4. Важно је да родитељ буде детету добар узор. Познато је да дете опонаша родитеље. Зато, родитељ треба дете да учи лепим манирима, негује емпатију и толерантно понашање и у сфери онлајн и реалног окружења, на свом примеру. Родитељ не може бити добар узор свом детету ако сам не зна да се контролише приликом употребе медија.
5. Важно је да дете научи правилно да говори и да се изражава. Родитељ треба са дететом да има непосредан двосмерно-вербални контакт у разним ситуацијама. Зато што ће такав поступак унапредити језичке, међуљудске и социјалне вештине, као и вештину конверзације. Исто важи и приликом употребе видео чета.
6. Важно је да дете континуирано учи нове садржаје. Како би се унапредиле дечије способности, потребна је вежба и понављање наученог. Ако је дете преко медија учило песмицу, игру, стране речи, њих ваља поновити (вежбати) и у реалној ситуацији у друштву своје породице.
7. Важно је да у кући постоје места без дигиталних уређаја. Потребно је да дете схвати да није нужно да свакодневно своје време испуњава посматрањем медија. Дигиталне уређаје треба искључивати када се не користе, зато што је важније време проведено са породицом а не са компјутером, таблетом или мобилним телефоном. Ове уређаје треба пунити ноћу ван дечијих просторија како они не би дошли у искушење да их користе мимо времена договореног за то.
8. Важно је не користити технику за емотивно смиривање детета. Презаштићивање деце од стране родитеља није добро за емотивно сазревање детета. Детету се може повремено пружати могућност да се умири поред медија, али то никако не сме да буде правило. Дете мора да научи да се избори са јаким емоцијама. Ако то не буде научило биће му досадно, биће узнемирено или несналажљиво у новим ситуацијама… Зато је потребно са њим разговарати о сваком проблему или непознатим емоцијама како би постало разумно, самосвесно, самоуверено и сигурно биће.
9. Важно је да се не поверује у све што се нуди преко медија. Обмане има свуда, а нарочито у понуди едукативних апликација за децу. Важно је да родитељи прегледају и потврде вредност апликације пре него што дозволе детету да је користи.
10. Важно је контролисати онлајн дружења детета. Није свака информација о детету за онлајн окружење. Дете не треба без повременог надзора да истражује друштвене медије. Зато је потребно искористити могућност подешавања приватности на друштвеним (платформама) медијима, како би се сачувала приватност. Такође је важно да родитељи објасне детету да у случају проблема (и онлајн и у реалности) могу слободно да им се обрате за савет или помоћ.
11. Важно је упозорити децу на опасности од онлајн и реалних предатора. Одрасли треба да упозоре дете да све што постави на интернет мрежу ствара дигитални отисак који неће моћи тако лако да се уклони (избрише). Сексуални преступници (педофили) често користе друштвене медије како би дошли до несмотреног, неодговорног и без надзора одраслог, детета, како би га узнемиравали и застрашивали.
12. Важно је да одрасли помогну детету током употребе медија. Дете несмотрено може направити грешке приликом употребе медија масовне комуникације. Родитељ треба са емпатијом, стрпљењем и смиреношћу да посматра те грешке свог детета а не са осудом. Потребно је да родитељ пажљиво прати понашање свог детета и у реалном и у онлајн окружењу, поготово у доба пубертета, па ако је потребно потражити и професионални савет педагога, психолога, педијатра…
13. Важна је међусобна интеракција међу људима. Како би дете расло здраво и побољшало своје учење, потребно је да што више проводи време у реалном контакту са члановима своје уже и шире породице, са вршњацима, наставницима…
14. Важно је да се код детета подстичу квалитетне људске особине. Како би дете развило све корисне особине и себи и друштву, потребно је да употребљава и савремене уређаје, али умерено и правилно. Много је важније за дете да у реалним ситуацијама, неговањем друштвених вредности, развијањем и унапређивањем људских квалитета усваја нова знања од других људи (деце) у друштву а не само кроз употребу медија (дигиталних уређаја).
15. Важно је подстицати дете на развијање физичких и моторичких способности. Уз неконтролисану употребу дигиталних уређаја, детету може ослабити вид, искривити се кичма и довести до још већих здравствених проблема. Зато деци дигиталне уређаје треба представити као средства за стицање знања или повремену игру, размену информација и помоћ при уплатама и исплатама новчаних средстава, а не за често и неконтролисано коришћење.
16. Важно је затражити помоћ стручног лица у случају појаве зависности. Као и алкохол, дуван, опојна средства,… што могу довести до зависности, тако и претерана употреба дигиталних уређаја може развити зависност. Деца (одрасли) зависни од употребе дигиталних уређаја са нестрпљењем чекају да употребе свој уређај и губе појам о времену колико га реално користе на дневном нивоу. Код такве деце (одраслих) се временом развија осећај раздражљивости, апатије и агресије. Њима увек недостаје додатно време како би га провели уз уређај. Уз претерану (зависну) употребу уређаја дете (одрастао) постаје неуредно, асоцијално, несигурно, збуњено, неспособно за конверзацију и вођење дијалога, и мучи га несаница. Временом не види излаз и постаје неспособно да пронађе алтернативну занимацију.
Литеаратура:
Anđelić, S. & Milosavljević, G. (2007). Nove informacione tehnologije u obrazovanju dece. Zbornik Infoteh – Jahorina, 6(494–498).
Marković, J. (2007). Игролика настава. Образовна технологија.
Rečicki, Ž. & Girtner., Ž. (2002). Dete i kompjuter. Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva.
Стошић, Л., Обрадовић, Б. (2007).Колку компјутерот е присутен во животот на децата. Просветно дело, 5.
Žiropađa, Lj. (2007). Dete i kompjuter – očekivanja i strepnje roditelja. Nastava i
vaspitanje, 1(50–55).
