Реченица коју многи родитељи све чешће чују од својих малишана је „Досадно ми је“. То сада дође као нека нова „болест“ модерног доба. Неки родитељи када то чују осете грижу савести и свом расположивом снагом покушавају да осмисле дан детету.
Деца, навикнута на брзину која им се намеће, аниматоре, забављаче, кловнове… све брзо и све инстант, сад и одмах, траже да будете аниматор њиховог слободног времена. Ви, због мање времена које са њима проводите, осмишљавате забаве, рођендане, време напољу и са другарима, кућне посете, игре и на крају дана, наравно, први исцрпљени заспите, а дете узме ваш, очев или свој телефон и настави са видео-игрицама. И сваког дана слично.
Да ли је то решење?
Уколико сте се препознали у овом опису и уколико вам већ понестаје снаге, можете да покушате следеће:
Када вам се дете обрати реченицом „Досадно ми је“, покушајте да не реагујете одмах. Када је понови, а хоће, неколико пута, не из лоших намера него због навике, питајте га шта планира да уради поводом те досаде, какви су му планови у вези са тим. Када промените начин опхођења, дете ће вероватно упорно понављати да не зна јер му је досадно, али и на то немојте бурно да реагујете. Ви сте ти који мењате начин понашања и дете треба да се на то навикне. Касније му лепим дијалогoм објасните да је честа досада особина мање интелигентних људи и поново га питајте шта би могло да ради поводом тога: „Како можеш да се забавиш?“ Пустите га да предложи. Ако упорно одбија, јер му је страно такво ваше понашање, онда му предложите: шах, ластиш, школице, игре лоптом, читање… и пустите га да изабере. После неког времена, требало би да почне само да осмишљава своје слободно време.
Лишавање деце досаде је једна од најчешћих и најопаснијих грешака родитеља. Тиме им ускраћујете право на доколицу и размишљање. Када сами осмишљавају слободно време, деца тако развијају своје логичко, креативно и стваралачко мишљење. Стално имајте на уму да осмишљавање слободног времена код деце подстиче развој интелигенције.
Аутор текста
доктор педагошких наука
Вукица Јовић