Учење на даљину не подразумева физичко присуство ученика и наставника.
Они су просторно и временски удаљени једни од других, али је коришћењем савремене технологије ова удаљеност савладана. Овакво учење је омогућено на свим нивоима образовања – од осмогодишњег, средњошколског и факултетског до образовања одраслих. Разлози учења на даљину су различити – велика удаљеност од школе, факултета, болест. Пре почетка учења на даљину препорука је да се ученик упозна с наставником ради лакше комуникације, а самим тим ће се ученику објаснити начин рада. Да би учење на даљину функционисало, мора постојати и добра опремљеност и једних и других учесника у процесу. То подразумева добар рачунар, интернет који је у сталној функцији и, наравно, пуно стрпљења.
Прошле године, када сам добила први разред, рекли су ми да ћу имати и ученицу која ће учити на даљину. Први пут сам се сусрела са овим обликом рада, иако сам сама завршила доста електронских семинара и имала искуство са е-учењем. Пре упознавања са породицом, тражила сам правила учења на даљину. Али нисам успела да дођем до неког папира са дефиницијом учења на даљину од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Наиме, сва правила рада, начини комуникације и допуштења од стране овог министарства били су усмени. Довољно је да школа и наставник прихвате да раде на овај начин. Не треба имати ништа написмено, дозволе, одобрења. Родитељи су у Министарству разговарали с надлежнима и добили су исти одговор.
Упознавање с породицом и ученицом је протекло без проблема. Девојчица је знала да пише, чита, рачуна и притом лепо црта. У то време је већ комуницирала на енглеском и учила нови језик. Питала сам родитеље зашто желе да дете учи на овај начин. Мајка је изразила жељу да њено дете буде слободно, без везивања за установу и нису јој биле важне оцене. Сматрала је да је дете комуникативно и самостално и да јој неће требати друштво. Између осталог, напоменула је да ће оне боравити на Тари.
Договорили смо се да девојчица у септембру иде у школу, упозна другаре и научи нека основна правила понашања. Такође, да у току школске године долази пред крај првог и трећег тромесечја, првог и другог полугодишта, и тако до краја године. Ја сам се обавезала да ћу путем мејла слати материјале за рад, обрађене стране у уџбеницима и све што је потребно за рад.
Током септембра је била у школи са осталом децом. Лепо се дружила, радила, није се издвајала од осталих. Када су отишли, почело је учење на даљину. Више пута нису имали интернет, мобилне мреже су биле слабе. Радила је по плану и програму као да је у школи.
Када би се вратила у школу, примећивала се разлика. Прво у понашању. Била је друштвена, и даље се дружила, али је тражила да све буде по њеном. Тужакала је другаре за сваку ситницу, а у примени оног што је научила фалиле су оне мале финесе које деца чују на самом часу.
Све се то избистрило током прве године школовања. Мајка је послушала савет и радила је са дететом на пољу дружења и комуникације. Укључивала сам је путем Скајпа у наставу, где је она имала задатак да припреми неку тему за разговор. Завршила је први разред.
За други разред сам се већ другачије припремила. Завршила сам семинаре где се говорило о примени е-тестова, материјала, е-учионица. Поставила сам Гугл учионицу и укључила ученике. Тако је боље функционисало и била је боља комуникација.
Учење на даљину јесте решење за неког ко физички стварно не може да долази на часове. Ипак, у оваквим случајевима треба добро размислити. Девојчица јесте паметна, бистра, самостална да све уради лако и без проблема, али сматрам да је дружење са децом врло важно. На тај начин уче једни од других не само градиво већ и начин понашања, комуникацију, игру. Пружају једни другима подршку. Учењем на даљину се губи чар тог школског живота, који је веома битан.
Поставља се питање шта ће бити када дете заврши прва четири разреда, да ли ће наставници виших разреда прихватити овакав начин рада.
Ученици је веома важно које оцене добија. Труди се да све уради како треба и некада на самом часу жели да поправи нешто што није добро урадила. Врло је упорна у настојању да научи оно што није савладала сама. Упија све што јој кажем и верујем да јој то пуно значи.
Иако постоје предности учења на даљину, верујем да би детету традиционалан начин школовања, пружио много више.
Аутор: Гордана Станојевић је учитељица. Она сматра да наставник никада не може да остари, већ да је увек млад, уз децу уз коју и он сам расте. Труди се да увек буде у току савремених новости у професионалном усавршавању. Њен циљ је да научи децу критичком размишљању, да их научи да воле, негују толеранцију и различитост. У слободно време, Гордана чита и уређује свој блог.
Извор: ИМО
