УТИЦАЈ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА НА ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ДЈЕЦЕ

 

 

 

 

Друштвене мреже су постале императив данашњег друштва. Све млађе генерације су подложне утицају друштвених мрежа у раном узрасту. У овом раду објашњен је развој технологије у савременом добу, дигиталне компетенција васпитања и образовања. Истакнуте су најзначајније друштвене мреже које користе дјеца, као и предности и недостаци друштвених мрежа. Свједоци смо бројних истраживања на ову тему, међутим чињеница и пракса нам указују на алармантност у односу на ову тему. Највећи утицај на одрасле и дјецу имала је телевизија, али са развојем савремене технологије и све разноврснијим друштвеним мрежама појављују се и нови облици комуникације и потискују се сви други видови дружења и активности, што друштвене мреже ставља у центар интересовања дјеце и младих. Циљ овога рада јесте да се укаже на који начин друштвене мреже утичу на васпитање дјеце у млађем узрасту, као и на њихово образовање касније.

Кључне ријечи: друштвене мреже, технологија, интернет, дјеца, васпитање, образовање.

 

 

Савремено доба са собом доноси и разне технолошке напретке. О утицају друштвених мрежа на васпитање и образовање многи воде расправе: наставници, васпитачи, психолози, педагози, као и сви активни учесници васпитно-образовног процеса. Утицај савремене технологије и друштвених мрежа посредством технологије сваким даном је све већи и јачи. Ученици се, управо због незнања и едукације, често наведу на избор садржаја што често доводи до могућих негативних посљедица. Дружење ученика данас сведено је на контакте путем друштвених мрежа. Слободно вријеме с активностима примјереним за њихов узраст, као што су дружење, игра и учење мијењају с провођењем времена на некој друштвеној мрежи и различитим садржајима на интернету. Опасност се крије у  количини проведеног времена на друштвеним мрежама, као и начину на који се друштвене мреже користе. При том, родитељи а и наствавници нијесу у довољној мјери информатички писмени колико дјеца, односно ученици који су рођени и одрастају у свијету информатичког и дигиталног друштва.

 

У вијеку брзог развоја технологије и ужурбаног темпа живота који нам она намеће, тешко је макар и на дан одморити од паметних уређаја. Старије генерације су биле принуђене да дјетињство проводе забављајући се играма које су сами осмислили, развијајући машту и креативност. Како дјеца данас проводе своје слободно време, колико су изложени паметним уређајима и како они утичу на развој дјеце, само су нека од питања којима се стручњаци данас баве. Дјеца углавном приступају забавном или едукативном садржају на интернету, међутим дјеци је за развијање социјалних и емоционалних утисака неопходно да вријеме проводе са својим вршњацима уживо, а не искључиво у виртуелном дружењу на друштвеним мрежама.

 

Интеракција са вршњацима је важна за учење. Кроз дружење дијете учи о себи и о другима. Учи како да се прилагоди окружењу, постави границе, заузме се за себе, рјешава сукобе на конструктиван начин, учи шта је пожељно, а шта неприхватљиво понашање. Једном ријечју, стиче низ животних вјештина. Управо ове социо-емоционалне вјештине све више мањкају генерацијама које одрастају уз паметне телефоне и провођење знатног времена на друштвеним мрежама. Оно што је сигурно је да се вријеме проведено пред екраном користи науштрб времена проведеног у интеракцији са окружењем, које је од пресудног значаја за правилан психофизички развој. Свијест о себи, о сопственој вриједности, емоционалне вјештине, мисаоне функције, говор итд. развијају се кроз размјену прво са мајком, тј. родитељима, а касније и другим особама из дјететовог блиског окружења. Модерне технологије, колико год да је квалитетан и интерактиван садржај који нуде, никада неће моћи да буду замјена за ову интеракцију, јер се она не одвија само ријечима, већ и суптилном невербалном размјеном (погледом, додиром, тоном гласа, емоцијама).

 

Одрасли често дјетету нуде екран као једноставан лијек против досаде, заборављајући да су управо периоди досаде битан дио одрастања када дијете учи да се носи са фрустрацијом (што досада јесте) и како да са њом изађе на крај. Ту на сцену ступају дјететова машта и креативност. Дакле, сваки пут када дјетету намећемо готова рјешења, унапред припремљене садржаје, структурирамо његово вријеме, ми га дјелимично лишавамо могућности да само истражује, експериментише, рјешава проблеме, проналази одговоре, ствара.

 

 

Свједоци смо многих негативних утицаја друштвених мрежа на развој дјеце.“Управо из тих разлога обавеза савременог друштва јесте јесте да концепте и идеје медијског образовања усагласе и усредсреде ка изградњи кључних компетенција за пријем,тумачење,стварање и вредновање медијски посредованих садржаја и порука. Исход тог процеса јесте медијска писменост као циљ дугорочне стратегије али и као средство за лакшу орјентацијуу све сложенијим и бројнијим лавиринтима средстава масовног комуницирања“.(Томић, 2015,стр.69)

 

Електронски медији свакодневно заузимају све већи простор у животима дјеце и заправо постају васпитачи нових генерација. То нужно утиче и на потребу проналажења нових стратегија у родитељству. Готово је немогуће да дијете одраста без рачунара и остале информационе и комуникационе технологије која му обиљежава свакодневицу. Забава, интерактивне, занимљиве и бесплатне игре и привлачне анимације доводе до тога да дјеца већ од најранијег дјетињства прекомјерно користе интернет, што нужно отвара проблем сигурности дјеце на мрежи. Развој електронских медија, њихова интерактивност и непрегледна могућност комуницирања, уз силне предности и занимљив начин учења, доноси и велик ризик за све кориснике, али највише за дјецу и младе.

 

 

„Друштвене мреже и друштвено умрежавање представљају једноставан чин одржавања и/или ојачавања постојећег круга пријатеља и/или познаника те ширење њиховог круга. На тај се начин упознаје нова мрежа пријатеља и познаника преко већ постојећих, што подстиче формирање мреже појединаца и стварање заједница“ (Кушић,2010). Онлине друштвене мреже и друштвено умрежавање постају врло популарни међу дјецом и младима. Фејсбук тако постаје нови начин комуницирања и нова форма друштвености те на тај начин уводи нове обрасце понашања и друштвеног повезивања. Истраживање спроведено за дечији ББЦ канал је показало да више од једни четвртине дјеце од 10 до 12 година има налоге на друштвенум мрежама.Вријеме проведено на Фејсбуку, Снепчету, Вацапу и Инстаграму утиче на све аспекте живота дјеце.

 

Фејсбук је заправо друштвена мрежа гдје се путем посебног профила повезују људи који се већ знају у стварном животу, „он омогућује корисницима повезивање и социјализацију с пријатељима или родбином те с људима који су им блиски“ (Грбавац, 2014).

 

Ова је мрежа у потпуности бесплатна, а зараду остварује прикупљањем прихода од оглашавања. Посебност ове друштвене мреже може се огледати у томе што Фејсбук има развијене разне апликације и игре за забаву и разоноду, па тако поред тога што можемо комуницирати с пријатељима, објављивати слике и видео садржаје, можемо и играти популарне игре и слично.(Грбавац,2014,стр. 206-208)

 

Једно извјесно временско раздобље Фејсбук је био главна друштвена мрежа путем које су се објављивале фотографије. Данас се у тој улози налази релативно млада друштвена мрежа назива Инстаграм која је својом појавом највише привукла млађу популацију. Инстаграм је апликација за објаву и обраду фотографија на мобилним уређајима. Ова друштвена мрежа у власништву је Фејсбука, а покренуо ју је 2010. године Кевин Сyстром с пријатељем Микеом Кригером. Основно средство комуникације на Инстаграму до недавно била је фотографија, а од недавно у подједнакој мјери је то и видео. Управо зато, ова мрежа привлачи младе, док се нешто старије популације задржавају на Фејсбуку.

 

Једна од најважнијих и најпознатијих друштвених мрежа јесте Јутјуб. Ова је мрежа тек од недавно добила статус друштвене мреже, а у власништву је Гугла. Јутјуб представља форум на којем се корисници могу повезивати, информисати и пружати инспирацију другим људима те служи као платформа за дистрибуцију намијењена ауторима оригиналног садржаја. Покренута је 2005. године и од тада је прати енормни раст броја корисника. Данас свако може имати свој Јутјуб канал на којем може објављивати разне видео садржаје.

 

Поред већ наведених друштвених мрежа потребно је издвојити још и Снепчет. Ова друштвена мрежа тренутно је најпопуларнија друштвена мрежа међу младима и о њој се највише говори. Развијена је 2011. године под називом Пикабу кроз идеју студената у склопу једног колегијума.  Снепчет је данас најбржи начин дијељења садржаја, „behind the scenes искуство гдје фотографије и видео материјали нису савршено обрађени, а објаве детаљно припремљене. Снепчет је друштвена мрежа која најбоље одражава најобичније разговоре “лицем у лице”.

 

С обзиром да су постале глобални феномен и да данас свака особа има профил бар на једној друштвеној мрежи, важно је нагласити утицај друштвених мрежа на васпитање и образовање дјеце и њихову свакодневницу. Друштвене мреже имају свој допринос и у образовању. „Друштвене мреже имају могућност увести промјене у модел наставног процеса, преображавајући учење у паметне чворове унутар динамичне и међузависне мреже учења. Такво окружење, без обзира ради ли се о основној, средњој или високошколској настави, побољшава комуникацију, сарадњу и  рјешавање проблема повезујући различита мишљења, знања и ставове ученика, студената и наставника“. (Томаш, 2004 ,стр.309-311)

 

 

 

Друштвене мреже представљају брзу еволуирајућу платформу за млађу популацију који желе да комуницирају једни са другима, да изразе своја мишљења и дијеле садржај било које врсте. Оне су помогле развоју нове културне парадигме која покреће технолоију и бизнис, док мијењају начин на који људи интерактују. Друштвене мреже, као алат, могу бити мач са двије оштрице. Иако су веома корисне такђе могу утицати на омладину на нездраве начине.

 

 

Одржавање контакта са пријатељима и удаљеним члановима породице.

Провођење времена онлајн је битно за млађе генерације да би стекли техничке вјештине које ће им помоћи да се снађу у будућности. Омогућава им да буду компетентни грађани у дигиталном добу, гдје ће моћи потпуно да учествују у ширем друштву и да науче социјалне вјештине те генерације. Такође ће се научити да се прилагоде томе да имају сложену онлајн мрежу пријатеља и познаника.

 

 

Постоје бројне заједнице за размјену различите врсте литературе  које нам штеде вријеме потраге за неком књигом или уџбеником. Друштвене мреже су такође промијениле начин на који дјеца уче. Увеле су у употребу метод учења који је базиран на њиховој генерацији, који мотивише студенте да уче од својих вршњака. Увијек комуницирају и шаљу повратне информације једни другима и на тај начин усавршавају свој процес учења.  Сада знање може доћи из новијих извора а не само од стране њихових родитеља или професора.

 

 

Примијећено је да је емпатија коју млади показују на друштвеним мрежама, веома добро прихваћена од стране њихових пријатеља који су били под стресом. Друштвене мреже им помажу да се орасположе и пронађу рјешење за проблеме које имају. Виртуелна емпатија такође се може прелити у стварни живот и научити младе како да буду саосјећајнији. Друштвене мреже пружају платформуна којој млади могу да се повежу са осталима који дијеле слична интересовања. То може бити везано за хобије или професије, укључујући музику, умјетност, видео игре и блогове.

 

 

„Умрежавање“ је пружило могућност  људима са различитим врстама проблема да се међусобно повезују и пружају једни другима помоћ и подршку.Велики број младих лакше разговара са људима уживо ако су претходно били у контакту на друштвеним мрежама. Такође им помажу да комуницирају са људима широм свијета и да схвате различите културе, храну, музику и остало.

 

 

Вијести се дијеле никада брже и једноставније.Доста младих воли да буде у току са тренутним дешавањима, и уз помоћ више налога са вијестима које могу пратити, друштвене мреже су постале моћно средство за пренос концизних и битних новости дјеци. Ово им помаже да прошире опште знање, и омогућава да буду у току са најновијим дешавањима у свијету.

 

Презентовање креативности и стваралаштва

Друштвене мреже омогућавају људима да своје стваралаштво представе  широј популацији.

 

 

Распрострањено је мишљење да друштвене мреже више чине штету дјецу него што им помажу.

 Највећа мана друштвених мрежа је што ствара зависност

Константно провјеравање новоти на друштвеним мрежама постаје заразна навика. Експерти мисле да одређене карактеристике као што су лајкови и шеровање активирају центар за награду у мозгу. Овај систем награде је веома осјетљив током адолесценције и то нам дијелом објашњава зашто друштвене мреже више привлаче тинејџере него одрасле.

 

Неадекватна и прекомерна употреба друштвених мрежа утиче на наша расположења. Људи као социјална бића, цијене интеракцију и повезаност, а обе ствари одређују на који начин видимо себе. Модерне технологије, колико год да нуде квалитетан и интерактиван садржај ,никада неће моћи да буду замјена за интеракцију која се одвија ријечима и суптилном невербалном размјеном(погледом,додиром,тоном гласа,емоцијама).Недостатак социјалних вјештина и формирање лажне слике могу лако да уведу дјете у апатију,безнађе и пад расположења.

 

Млади зависни од друштвених мрежа проводе сате, сваког дана, гледајући видео снимке, слике, и остали садржај који је постављен од стране налога који прате. Ова зависност омета друге активноссти, као што су домаћи задаци, спорт, учење и остале продуктивне активности. Они губе знатну количину времена, сваког дана, а резултати су лоше оцјене у школи. Неки од тежих корисника друштвених мрежа признају да провјеравају новости на њима чак и до 100 пута дневно, а понекад и током школског времена. Нека дјеца схватају да троше доста времена на друштвеним мрежама, и онда то утиче негативно на њихово расположење и осјећај несигурности. Такође у њима ствара дефетистички начин понашања.

 

Константно праћење особа на друштвеним мрежама које изгледају „савршено“ и имају већи број пратилаца и лакова и упоређивање са њима може изазвати завист и љубомору, у чијој сржи је, наравно, мањак самопоуздања. Све то даље  може ићи у правцу повишене анксиозности, потиштености, повлачења, запостављања обавеза, депресије, поремећаја исхране.

 

О негативном утицају друштвених мрежа објављиване су различите студије  у којима се дошло до запањујућег открића. Коришћење смартфона и разних мрежа дуже од два сата дневно, доводи до озбиљних когнитивних поремећаја – способности разумијевања свијета око себе, процјене личног емоционалног стања, те чак и до озбиљне депресије и анксиозности, нарочито код тинејџера. Такође, претејерано коришћење смартфона може изазвати зависност од видео игара.

 

Друштвене мреже су прортор у коме је једноставно пласирати идеализовано, грандиозну слику себе, и исто тако наћи публику која че са својим љковима и коментарима подржати све то. Нарцистичне особе на друштвеним мрежама ћемо препознати по томе што стално објављују статусе о томе гдје су и шта раде. Хвале се мјестима која посјећују и маркираном робом и скупим аутомобилима. Имају искривљену перцепцију стварности јер вјерују да су и у реалном животу у центру пажње, што је углавном далеко од истине. Њихово смопоуздање је у директној вези са реакцијама окружења. Када позитивне реакције изостану, те особе наступају бурно и осјећају се празно.(https://www.vaspsiholog.com/2020/10/kako-prepoznati-zavisnost-od-drustvenih-mreza/)

 

             Шта је сајбер насиље?

 

Сајбер насиље је злостављање коришћењем дигиталних технологија. Може се догађати на друштвеним мрежама, платформама за дописивање и играње игрица и мобилним телефонима. Ријеч је о понашању које се понавља с намјером застрашивања, изазивања бијеса или срамоћења оних који су на мети.

 

Примјери овог насиља су:

ширење лажи или објављивање слика чији је циљ осрамотити неког на друштвеним мрежама

слање  увредљивих порука или пријетњи путем платформи за дописивање

лажно представљање и слање злонамјерних порука у име других особа.

Посљедице сајбер насиља могу трајати дуго и утицати на особу на разне начине:

– ментално – особа се осјећа   узрујано, постиђено, глупо, чак и љуто

– емоционално – особа  се осјећа посрамљено или губи интересовање за ствари које воли

– физички – особа се осјећа уморно (несаница) или симптоми попут главобоље и сличних болова.

 

Ако особа сматра да је жртва цyбер насиља, први корак је да потражи помоћ од некога коме вјерује, као што су родитељи, близак члан породице или нека друга особа од повјерења. У школи се може обратити педагогу, тренеру или омиљеном наставнику. Да би насиље престало, треба га идентификовати, а за то је кључно пријављивање.

Да бисмо се заштитили од овакве врсте насиља, морамо добро пазити шта објављујемо на друштвеним мрежама – не објављујемо личне податке као сто су адреса, број телефона или име школе. Подешавањем поставки приватности свог рачуна можемо одлучити ко може да види наш профил, да шаље директне поруке или коментарише објаве. Опасности друштвених мрежа за дјецу представљају сајбер криминал  и сајбер злостављање. Злостављање се лакше спроводи на друштвеним мрежама, преко пријетећих порука или преко суптилних објава са увредљивим контекстом упућеним одређеној особи. Млађа дјеца такође могу постати мете предатора који желе да их повриједе (https://preporucujemo.rs/uticaj-drustvenih-mreza-na-decu/)

 

 

 

Едмодо је веб-сервис који по свим својим особинама спада у друштвене мреже. Намијењен је просвјетним радницима широм свијета због чега га убрајамо у посебну врсту друштвене мреже, тзв. професионалну мрежу. Образовна намјена чини је својеврсном платформом за учење. Све на овој мрежи у функцији је школства и учења. Као на свакој друштвеној мрежи, њени корисници се удружују у заједнице и групе, али оне су на Едмоду прилагођене предметима и областима својственим образовању: социјалне вјештине, умјетности, језици, наука, професионални развој (наставника) итд. Ученици на њој немају могућност комуникације без надзора наставника, тј. укључују се по позиву наставника у унапред отворене групе по потребама самог наставника или школе. Родитељи ученика добијају код уз помоћ којег се, такође, могу укључити у мрежу с циљем праћења рада свог дјетета и комуникације са наставником, односно са школом. Све то Едмодо чини изузетно безбиједним окружењем.(http://nada.cloudaccess.host/index.php/tehnologija-u-sluzbi-znanja/edmodo).

 

 Данашњи наставници морају тежити позитивним ставовима према увођењу друштвених мрежа у наставни процес како би своје поучавање приближили новим генерацијама. Ученици су путем мобилних писали саставе, рјешавали задатке и остављали поруке у групи што је примјер конструктивног и позитивног кориштења друштвених мрежа. На такав начин се побољшава начин учења и усвајања наставних садржаја јер наставници излазе у сусрет и прилагођавају се начину учења нових генерација. Ученици су далеко испред својих наставника по питању знања из технологије и стога би се наставници због квалитетнијег усвајања градива требали прилагодити новим начинима поучавања. Ученици  проводе доста времена пред рачунаром и зато је врло важно да их старији подстичу на квалитетније провођење времена пред њим. Упркос томе, половина испитаних наставника била би спремна за покушај увођења друштвених мрежа у наставне процесе што може бити први корак према поучавању нових генерација путем друштвених мрежа. Важно је да друштвене мреже буду само надопуна настави и новост која би на одређени начин заинтересирала ученике за учење. Осим што ученици писањем оловком по папиру развијају графомоторику, у школи се и социјализују и усвајају све вриједности које се провлаче кроз скривени курикулум. Закључно, друштвена мрежа Едмодо никако не би требала замијенити предавања наставника нити контакте с вршњацима и зато је врло битно да наведена друштвена мрежа представља само помоћни алат у процесу учења. (Врдољак,2006.стр.378)

 

 

Да ли је зависност од друштвених мрежа код дјеце производ зависности и незаинтересованости њихових родитеља, јер, може се уочити, да су се стандарди родитељства са модернизацијом у великој мери промијенили, као и читаво човјечанство, или је технологија толико јака сила коју је тешко контролисати? Тешко је дати одговор на ова питања и многа друга која нам намеће поље технологије, које је за сад и даље недовољно истражено. Засигурно је да технологија из коријена мијења човјека и његов начин живота и пошто је она постала наша реалност, морамо научити како да ми користимо њу, а не она нас.

 

За дјецу млађег школског узраста гледање телевизије највећим се дијелом састоји у гледању цртаних филмова. То су најчешће садржаји који испуњавају дио њиховог слободног времена. Познају и жанрове непримјерене њиховом узрасту али их не разумију. Често су сами пред телевизором, а ако садржај гледају с родитељима, не разговарају о њему. Будући да су дјеца у врло раном школском узрасту у знатној мјери упућена у руковање телевизором, сами и бирају што ће гледати, што није увијек најбољи избор. (Блажевић, 2012,стр.479)

 

Може се са сигурношћу рећи да телевизија има активну улогу у васпитању дјеце млађег школског узраста, обзиром на то колико времена дјеца заправо проводе гледајући телевизијски садржај и то посебно када су сама, без надзора родитеља. У савременом свијету, свијету дигиталног доба, говоримо о генерацијама које одрастају на онлине друштвеним мрежама које у савременом добу почиње нажалост, одмах послије телевизије, односно гледања цртаних филмова.

 

 Данас су дјеца готово константно на друштвеним мрежама. Фејсбук, Твитер, Инстаграм и остале врло су лако доступне на свим паметним телефонима без којих једано дијете у савременом окружењу никако не може опстати у савременом друштву. Експанзијом апликација за дописивање као што су Вибер и Вацап, дјеца од најраније доби су у непрекидној комуникацији с пријатељима- другарима. Није битно јесу ли у школи, уче ли, раде ли било што, дјеца су у непрекидној вези са својим мобилним уређајем. Такав начин живота увелике утиче и на психичко и на физичко здравље особе. „Сличне тенденције се уочавају и кад се говори о образовању и начину на који учи нет-генерација. У васпитно- образовној пракси је прилично јасно да се преференције ученика, кад је ријеч о учењу, мијењају па они све чешће траже другачији приступ и теже ангажираном учењу. Стога су у новије вријеме бројни наставници почели прилагођавати начине свога рада евидентним промјенама у начину учења нет-генерације“ (Билић, 2015)

 

Врло је важно дјеци и младима усадити критичко мишљење и посматрање медија и свог садржаја којег они нуде. Кључна је континуирана едукација, како ученика ( који су то садржаји, странице који су сигурни за њих, како и на који начин користити друштвене мреже у позитивном смислу а не нарушити своју психо-физичку активност и створити  зависност од друштвених мрежа), тако и наставника и родитеља, као континуиране личности у праћењу дјеце од најраније доби.

 

Дакле, друштвене мреже у процесу образовања постају својеврстан медиј путем којег учесници тог процеса имају могућност да лако и брзо приступе информацијама које су им потребне и/или нужне. Једнако тако, ученицима је омогућено лакше међусобно комуницирање али и комуницирање с професорима. Потребно је нагласити да одређена количина информација ипак није поуздана, те се стога не препоручује учесницим образовног процеса да без провјере извора преузимају такве информације и садржаје.

 

Познато је да медији играју значајну улогу у процесу формирања човјека како у позитивном, тако и у негативном правцу. Позитиван утицај медија није споран и он је веома значајан у сваком друштву. Свако друштво, поготово ово у савременом добу, незамисливо је и нефункционално без утицаја широког спектра разних врста извора комуникација и утицаја на које људски вид и слух неизоставно реагују. То је један сталан, континуиран процес кроз који сваки човјек свакодневно пролази, при чему неко више а неко мање апсорбује одређену количину различитих информација и запажања. Моћни медији су у функцији отворених утицаја на функционисање једног друштва. Кад медији подстичу код дјеце учење, развијају надареност, истичу лијепо понашање, наглашавају као позитивне вриједности послушност, вјеру и рад, тада врше своју праву функцију. (Скакавац & Симић ,2008,стр.2)

 

Дакле, када се путем ових савремених средстава масовне комуникације остварују информативна, образовна, васпитна, културна, здравствена, спортска, еколошка или било која друга позитивна друштвена функција, онда су та средства веома значајна и неопходна за свако друштво. У ери револуције у развоју информационих технологија, какву имамо данас, огроман је број младих који се налазе на разним друштвеним мрежама и који дневно остварују велики број комуникација са својим окружењем, породицом, вршњацима, школским друговима, пријателјима, рођацима, али и са великим бројем потпуно непознатих лица која су им путем друштвених мрежа доступна.

Поред тога, родителји не посвећују довољно пажње дјеци, не контролишу употребу рачунара и интернета у потпуности, нису упућени у активности своје дјеце на друштвеним мрежама, не причају са дјецом у довољној мјери и проблем се даље само продубљује. Било би добро када би родитељи више времена проводили у комуникацији са својом дјецом, посебно у погледу договора у вези са тим колико ће времена дјеца проводити на интернету, шта раде на друштвеним мрежама, с ким су у дневној комуникацији, да им скрену пажњу на позитивне стране интернета и друштвених мрежа. Важно је и да заједно истражују интернет и да се идентификују предности овог вида комуникације, у смислу подстицања креативности или истраживачког духа. Истовремено је неопходно и стално указивање на све опасности и негативне посљедице на које се може наићи коришћењем интернета и друштвених мрежа. Важно је укључити се у активности које дијете обавља на дневном нивоу.

 

 

Предности које нам пружају друштвене мреже требамо искористити на најбољи могући начин у информисању, анализи, прегледу садржаја који су нам до сад били тешко доступни. Међутим, треба водити строго рачуна да не претјерамо са попустљивошћу према дјеци, односно ученицима, јер сви садржаји који се налазе на друштвеним мрежама су итекако примамљиви посебно за њихов узраст, па могу лако створити зависност ако проводе више времена на друштвеним мрежама. Оно што посебно треба истаћи као недостатак поред зависности јесу сајбер напади на које требамо дјецу упутити и континуирано пратити њихову активност на друштвеним мрежама. Претерана употреба интернета вуче ка негативном утицају, депресији, бјекству од реалног живота, при чему се рјешавање проблема мијења провођењем времена на интернету и друштвеним мрежама, а што повремено доводи и до агресивности и подложности насиљу.

 

Потребно је пробудити свијест младих особа, како дјеце тако и родитеља за сваки вид опасности која може да буде испољена употребом интернета и друштвених мрежа. Велики број корисника не придаје много значај овој проблематици, не схватајући из часа у час, из минута у минут да се може стање преокренути и доћи до нежељених ситуација из неопрезне употребе интернета и друштвених мрежа.

 

Стручњаци савјетују да је један од најбољих корака да смањимо дигиталну зависност искључивање нотификација разних апликација.Када нас апликације не „засипају“ својим нотификацијама,много је мења шанса да ћемо посегнути за смартфоном.Такође,на почетном екрану (Хоме сцреен) треба држати само најбитније апликације попут порука и позива ,а друштвене мреже треба да остану у под-менију.Оно што је веома важно јесте не користити смартфон првих тридесет минута до сат времена када се пробудимо ујутру.На тај начин штитимо очи ,али и смањујемо степен анксиозности,посебно ако требамо да одговоримо на више порука и мејлова.

 

Родитељи могу на телефонима своје дјеце инсталирати неку од бројних опција за контролу коришћења(Парентал Аппс).Уз помоћ њих ,може се ограничити вријеме проведено у некој или свим апликацијама,забранити инсталирање нових игрица и онемогућити рад смартфона у одређеном временском периоду.

 

Оно што је веома битно у превазилажењу зависности од друштвених мрежа јесте да правимо разлику између виртуелног и реалног свијета.Људи су социјална бића и технологија им не може замијенити непосредну комуникацију,лицем у лице ,комуникацију која је неопходна за свеопшти осјећај задовољства, припадности, прихватања. Зетим, битан фактор у одвикавању од друштвених мрежа јесте јачање социјалних вјештина, увођење одређених правила у коришћењу друштвених мрежа.

 

 

 

Билић, В.(2015). Начини учења, онлине активности и исходи одгоја нет –генерације,Учитељски факултет у Загребу, Загреб.

Блажевић, Н. (2012). Дјеца и медији –  одгој на »телевизијски« начин, Нова присутност, 10 број 3.

Грбавац, Ј., Грбавац, В. (2014). Појава друштвених мрежа као глобалног комуникацијског феномена, Media, culture and public relations, број 5.

Кушић, С. (2010). Онлајн друштвене мреже и друштвено умрежавање код ученика основне школе: навике фејсбук генерације, Живот и школа, бр.24(2/2010),56.

Скакавац, З., Симић, Т. (2008). Утицај средстава масовне комуникације на криминалитет малолјетника, Тематски научни скуп „Малолјетничка делинквенција као облик друштвено неприхватлјивог понашања“, Зборник радова, Бања Лука.

Томаш, С. (2014). Обликовање наставних садржаја на друштвеним мрежама у високошколском образовању, Школски вјесник, 63, 3.

Томиц, Б. (2015), „School Press and Media Competencies Development”, Media dialogues / Медијски дијалози, Вол. 8, Но. 2, пп. 65‐83.

Врдољак, М. (2016).Ставови ученика и учитеља према увођењу друштвене мреже едмодо у наставу. Школски вјесник : часопис за педагогијску теорију и праксу.

https://preporucujemo.rs/uticaj-drustvenih-mreza-na-decu/,, приступљено, 15.10.2022. год. у 18:05ч

http://nada.cloudaccess.host/index.php/tehnologija-u-sluzbi-znanja/edmondo , приступљено, 19.10.2022. године, у 17:45ч

(https://www.vaspsiholog.com/2020/10/kako-prepoznati-zavisnost-od-drustvenih-mreza/),приступљено,19.10.2022.године,у 19ч