Руководећи се податком који се неретко може чути да се исказивањем захвалности драгим особама битно утиче на стварање осећаја задовољства, креирала сам више радионица за рад са ученицима млађих разреда у вези са поменутом тематиком. Једна од њих је носила назив „Заволи себе“ којом се од ученика захтевало да промисле да ли поседују неискоришћене способности и таленте, као ведрију страну медаље, али да промисле и о страховима, кривици, као и евентуалном стиду, као тамнијој страни медаље о којој не волимо баш сви свуда и свакоме причати.
Упоредо са овом, одржана је и радионица под називом „Захвалан/захвална сам себи“ током које су ученили листали на чему сами себи могу захвалити, а затим су се у оквиру радионице „Захвалан/захвална сам…“ захваљивали природи што им дарује ливаде по којима трче и у чијим мирисима лети уживају, што им дарује дрвеће, воће или поврће. Један од најлепших детаља био је чин захваљивања мамама, као и учитељици што је мени као учитељу послужило да између осталог употпуним ранија сазнања о томе шта у мом раду ученици преферирају. Неке раније генерације ученика захваљивале су се и ликовима из цртаних филмова што су им улепшали детињство, а нама је, као успомена на ове радионице, постала навика да често након анализе књижевних ликова и њихових поступака онима који нам могу послужити као узор пишемо писма захвалности, а однедавно смо започели и праксу писања и тзв. писама охрабрења ликовима који су се сучељавајући са бројним недаћама указивали на значај упорности и истрајности.
Посебну пажњу ученика привукла је и тзв. тегла среће која нам је служила за убацивање цедуљица са исписаним тренуцима среће у школи на дневном нивоу, да би се на крају месеца исти излистали и пред свима прочитали. Тиме су ученици, како су сами истакли, имали солидан број разлога да се школи и учењу радују, што је, између осталог, и био мој крајњи циљ.
