„Сва деца су рођени уметници, питање је како одрасти и остати уметник“ Пабло Пикасо
Не постоји образовни систем или школа на свету у којој природне науке и језици не држе примат.
Пробајте само да се сетите колико пута сте имали прилику да чујете како је „Мала Ана направила фантастичан цртеж“ са 11 година? Истина. Ученици се рађају и расту са изванредним талентом и не оптерећују се питањем да ли су исправно поступили и тачно нацртали. Не плаше се да поступе „погрешно“.
Свакако да нам није намера да „погрешно поступање“ поистоветимо са појмом креативности, а оно што сигурно знамо је да уколико нисмо спремни да поступимо „погрешно“ никада нећемо бити оригинални. У времену одрастања и сазревања већина деце изгуби ту способност, учимо да исправљамо „погрешно“ а резултат тог поступања могао би бити да израстемо у образоване људе који су изгубили креативне способности.
Пикасо је једном рекао: „Сва деца су рођени уметници, питање је како одрасти и остати уметник“. Да ли знате да је и Пикасо једном имао 11? Да ли нам је тешко да замислимо да је и он ишао на нечије часове, језика, математике, географије, ликовне културе? Искрено, ја никада нисам размишљала о томе, али морам да уложим труд да замислим како му наставник каже: „Седи на своје место… следећи пут обавезно донеси мушему и крпицу на ликовно!“
Помисао на такве уобичајене ситуације збуњује свакога, зар не?! Не постоји образовни систем на свету где сваког дана ученици уче плес, ликовно и музичко на начин и у мери у којој уче математику и језике. Поставља се питање зашто? Зашто да не?! Математика, природне и друштвене науке као и језици, свакако су важни, али деца сваког дана цртају, играју и певају такође.
На ваннаставним активностима у оквиру ликовне секције ООШ „Владислав Рибникар“ о свету размишљамо на све начине којим га доживљавамо – логички, визуелно, кроз звукове, естетски, апстрактно, размишљамо у покретима… Интелигенција је фантастично интерактивна а стваралаштво креативни процес који има вредност и настаје у интеракцији различитих доживљаја.
Величајући дар људске имагинације, водећи рачуна да тај дар користимо мудро, праћењем развоја сензибилитета сваког ученика, развијањем ученикових потенцијала у области ликовности и визуелности, подршком у самосталном изражавању, развијањем моторичких способности, развијањем способности за препознавање традиционалне, савремене и модерне уметности, кao и интересовања за посећивањем радионица, галерија музеја и чување културних добара, наш задатак у ваннаставним активностима ликовне културе је да усмеримо креативне способности свих ученика у правцу очувања њиховог целокупног бића, како би се могли суочити са визуелним добом 21. века и будућношћу за коју их припремамо, коју ми можда нећемо видети, али они свакако хоће.
Бранка Мандић,
ООШ „Владислав Рибникар“ Београд
