Уз саму обалу мора, у маленом мјесту Зеленика крај Херцег Новог, смјештена је наша школа. По броју ученика спада у ред мањих школа наше државе. Но, по специфичности организације рада једна је од најсложенијих. Наиме, поред одјељена редовне наставе у нашој школи се налазе и посебна одјељења, одјељења коју похађају дјечица са посебним потребама по посебним програмима њима прилагођеним. Смјештени у пријатном амбијенту, у засебним и лијепо опремљеним учионицама, ови малишани својим темпом и својим могућностима усвајају одређена знања и животне лекције. У томе им свесрдно и стручно помажу дефектолози, асистенти у настави, професори и наставници редовне наставе. Али, може се рећи да им посебну помоћ упућују ученици редовне наставе. И директно и индиректно, пружајући им подршку. Подршку љубави, саосјећања, да нијесу сами, да су дио њиховог окружења, да су међу нима и да их они ВИДЕ, ЧУЈУ, ОСЈЕЋАЈУ. А признаћемо, та помоћ је најдрагоцјењенија.
Бројне су активности којима наша школа жели да покаже да јој је стало до сваког ученика, нарочито до оних који су рањиве категорије, којима живот није био наклоњен, којима треба додатно помоћи… Једна од тих активности је свакако манифестација препозната у нашој општини, регији, држави, региону, манифестација под називом Специјална олимпијада. Ове године организиована 12. пут заредом. Није било лако све то осмислити, организовати, обезбиједити материјална средства и поткрпити све трошкове, од смјештаја учесника до исхране истих те израде диплома и медаља. О пропратним детаљима да и не говоримо. Но, ентузијазам је надвладао. Професионалност, посвећеност, жеља…
Три дана, од 11. до 13. октобра 2019. године, је наша школа одисала посебним емоцијама. Украси плаве и бијеле боје дочарали су ту префињеност и софистицираност, као боје наде, боје свјетла, неба, вјере у боље сјутра. Те боје се не изабраше случајно будући да је плава боја симбол особа којима је утврђено да имају аутизам, а бијела симбол чистоте.
Свечаном приредбом са пригодним програмом отворена је ова манифестација 11. октобра. Након уводног говора директорице наше школе, госпође Снежане Мирковић, те поздравне ријечи представника НВО „Специјална олимпијада“ из Подгорице, смјењивале су се тачке учесника приредбе. Плесне кореографије, рецитације и гимнастичке тачке ученика уз пар пјесама коју је изводио хор наше школе, учинили су ову приредбу посебном, посвећеном ученицима са посебним потребама, њиховим другарима. А било их је овога пута заиста доста. На радост свих, одзив малишана је био велики. Од одјељена са ученика са посебним потребама у оквиру основних школа, до дневних центара, Дјечијег дома до Ресурсног центра. Од југа (Бар, Херцег Нови, Улцињ), преко централног дијела (Никшић, Подгорица) до сјевера Црне Горе (Рожаје, Беране, Бијело Поље, Пљевља). Набројана мјеста су само нека од оних из које су стигли учесници. Препуна сала за физичко васпитање наше школе је била мала да прими све посјетиоце. Одисала је хармонијом, заједништвом, емпатијом… Аплаузи и овације, блицеви фото апарата… Само је дио атмосфере која је тада владала. Након приредбе је за ученике организована луткарска представа, а за њихове наставнике и пратиоце мали коктел у холу школе.
Други дан манифестације је имао два дијела. С једне стране Округли сто са темом везаном за образовање и васпитање дјеце са сметњама у развоју, а са друге стране дио директно посвећен њима у смислу да они сами учествују – спортске игре. И овога пута, као свих до сада, Округли сто је организован у пријеподневним часовима у зборници наше школе. Окупио је значајан број људи из струке жељних да подијеле своја искуства у раду, али да чују и мишљење других. Тема овога пута је била „Двадесетогодишница имплементације инклузивног процеса у Црној Гори“. Како правило Округлог стола налаже, сви учесници су добили ријеч те (већином) редом изложише своје ставове, искустваа али и недоумице везане за инклузивни процес. Смјењивала су се мишљења дефектолога, педагога, психолога, педијатара, логопеда, васпитача… Сви су се, мање више сложили, да је инклузија изузетно сложен процес, да захтијева енергију, вријеме, посвећеност и перманентно образовање, да му увијек изнова треба прићи. Апел је дат на побољшање услова за рад, повећање броја асистената у раду, те на што бољу и чвршћу комуникацију на релацији родитељ – наставник. Будући да је у плану да се дјеца са посбеним потребама што више у будућности интегришу и укључе у одјељења редовне наставе, то значи већ од првог разреда, као представник учитеља наше школе сан изнио свој предлог и савјет да се приликом уписа ученика са посбеним потребама у редовно одјељење, одрже посебни родитељски састанци за родитеље осталих ученика тог одјељења гдје би им се посебним и стручним предавањима указало на начин и значај подршке која се од њих очекује. То би допринијело доброј атмосфери у самом одјељењу и олакшало рад у њему. Истакао сам своје досадашње позитивно искуство у раду са дјецом са посебним потребама, при чему сам се посебно осврнуо па изванредну подршку осталих ученика из редовне наставе која својом изграђеном емпатијом чине рад лакшим, успјешнијим и квалитетнијим. А то, наравно, не би било могуће ни без подршке њихових родитеља.
На другом крају општине, у Спортском центру у Игалу, у исто вријеме се организовало спортско надметање ученика са посебним потребама. Пикадо, стони тенис, скок у даљ, су само неке од активности и дисциплина у којима су се опробали ученици. Није било побијеђених, сви су на неки начин побједници самим својим учешћем. Дивна, спортска атмосфера прожета другарством и толеранцијом. Ујединили су се различити крајеви Црне Горе тога дана, ујединила их дјеца великог срца, скривеног осмијеха, дјеца која су ТУ, која ВИДЕ, ЧУЈУ и ОСЈЕЋАЈУ, која су МЕЂУ НАМА.
Трећи, завршни дан, био је резервисан за дружење. Обилазак обале нашег града за све учеснике ове манифестације лијепим бродићем, омогућила је Туристичка организација Херцег Новог као свој допринос. Поклон није могао бити љепши јер доживљај овог „крстарења“ ће дуго остати урезан у сјећање малишана.
Додјела медаља, пехара, диплома… Награде за успјешно представљање. Руковање, захваљивање, уз жељу да се традиција организовања ове манифестације настави још дуги низ година на радост свих учесника.
Искрено се надамо, и убијеђени смо да хоће у годинама које су пред нама.
Дробнак Горан
професор разредне наставе из Зеленике, Црна Гора
