ПредстављамоРегионална сарадња

„СВЕТЛА У СЕНЦИ“ – ИСКРИЧАВО КРЕАТИВНО ЧУДО

Клуб „Светла у сенци“ при ОДК „Св. Иван Рилски“, Казанлк. Руководилац: Валентина Димова

Валентина Димова

Клуб „Светла у сенци“ је јединствен феномен, настао из ентузијазма деце и младих – стваралаца, који су свој потенцијал упрегли у нешто велико и занимљиво, остављајући трагове у времену. Започињајући рад на својим креативним пројектима, оснивачи нису ни претпостављали да ће се овај клуб временом толико развијати и обогаћивати, да ће постати стожер стотинама креативних ученика и студената који својим колективним романима привлаче госте из разних крајева земље и иностранства. Нико није ни слутио да ће клуб постати добитник на стотине међународних, државних и општинских награда за књижевност, илустрацију и видео записе.

Идеја за стварање клуба је настала током „Летње академије – 2003. г.“, када су деца укључена у различите ваннаставне форме пожелела нешто слично – клуб „Фантастика“ за целогодишњи тренинг. У почетку је уписано десеторо девојчица и дечака. Они су предложили да се у клубу разговара о књигама и филмовима из жанрова фантастике и фикције, као и да се праве фан-фикције засноване на светским бестселерима. После вишемесечних активности, спонтано се јавила идеја да деца напишу своју причу. Тако је десет оснивача, тада старих између 9 и 11 година, створило своју прву колективно написану и илустровану бајку „Уже светлости”.

После премијере бајке „Уже светлости“, која је добила награде и медијску пажњу, клуб је почео да расте. Деца пуне тридесету, а светови које желе да створе су захтевни и велики изазов за њихове нежне године и искуство. У међувремену, клуб званично добија назив „Светла у сенци“, добија и сопствени лого, као и веб страницу, који су дело Стефана Василева и Диана Илиева. Тим, потом, ради на свом другом заједничком подухвату, „Шахта“, док истовремено планира још два велика пројекта – „Аурелион – вечна равнотежа“ – трилогију засновану на пројекту Дмитрија Милчева и „Игра“ – фантастични роман који обједињује елементе бугарског фолклора и митологије, са водећим ауторима Стефаном Василевим, Маринелом Теневом, Анелијом и Мајом Стојков, Борјаном Бакаловом, Станиславом Тоневом и Јоаном Јордановом.

Прво издање књиге „Монета“ је објављено 2006. То је уједно била и прва обимнија књига овог клуба која је наишла на велико интересовање читалаца. Живи ликови, неочекивани заплети, чистокрвни свет далеке планете Аурелион, импресионирао је свакога ко се дотакао ове приче. А онда је дошао њен успех, који је додатно инспирисао младе ауторе, те се рад на новој књизи „Игра” одвијао пуном паром. Свет је уређен, неки од ликова су промењени, а други део потпуно замењен. „Игра“ је објављена и осваја међународну награду „Еврокон“ – за деби, а убрзо потом „Монета“ заузима 29. место у почасних сто кампање Бугарске националне телевизије „Мало велико читање“, у конкуренцији романа као што су „Хобит“, „Господар прстенова“ и „Хари Потер“. Прва епизода филма, коју је Диан Илиев снимио према роману „Аурелион – Вечна равнотежа“, освојио је националну награду за најбољу визуелну презентацију 2014. године од „Националне награде за фантастику“. Следеће године клуб је добио исту награду, али за другу епизоду овог филма. „Светла у сенци“ су добила награду за најбољег аутора и за свеукупно стваралаштво.

Тренутно клуб „Светла у сенци“ има две секције – омладинску и дечију. Оне раде одвојено једна од друге, али старији увек помажу млађима. Учесници прве секције су већ студенти, и осим што сами илуструју своје романе, они их припремају за штампање и креирају њихове корице. На основу прича већине романа су снимљени клип-трејлери, у којима аутори постају глумци и играју улогу коју су написали. Снимање ових трејлера је најзабавнији догађај у којем клуб учествује, јер овде „одрасли“ и деца морају да раде заједно. Снимају малом камером, на зеленом екрану, са својеручно направљеним костимима, оружјем и реквизитима. Резултат је доста добар с обзиром да је клуб смештен у ОДК „Св. Иван Рилски“ – Казанлк те нема свој буџет, као ни чланарину за своје чланове. Циљ овог крајње идеалистичког приступа је да се сваком таленту пружи шанса да пронађе своје место и друштво, а да се притом не осећа оптерећено финансијским препрекама, као што је случај у већини уметничких школа.

Маргарита Друмева

Тајна старе врбе

Беше врба - стогодишња
у дечјем комплексу, у дворишту.
Била је лепа и уредна,
али је умор савладао.
Године су јој биле превелико бреме,
гране, лишће, време...
Као да јој је досадно,
можда јој је певелики терет постао
у току зима и лета.
Дође врба стара,
поклони се до земље
и заспа крај тротоара.

Дођоше људи с машинама.
Дрво, одвојише,
одсекоше и отидоше,
остаде да штрчи ужасно -
није пањ, већ стабло дебело, цело.
Белило се оно у башти,
тим самотним белилом,
којим нас поздравља зима.

Али, годишња доба се мењају,
и пролеће је дошло зелено -
деца јуреше за лоптом
по сунчаном топлом времену.
Стабло голо обуче
лагани огртач, без рукава.
Изгледало је као јелече
и врба је опет победила...
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com