Мало позориште „Душко Радовић“, ће ове године Светски дан позоришта за децу и младе обележити са два програма који ће се одржати у недељу 20. марта са почетком у 12 сати. Први програм који ће биће изведен на отвореном, чиниће мали перформанс дефиле који ће у 12 сати почети од Калемегдана, а затим пролазити Кнез Михаиловом улицом до Трга републике, након чега ће се вратити на почетну тачку. У сарадњи са Компанијом Балет младих и професором Александром Илићем студенти Института за уметничку игру ће провести велики брод кроз поменуте локације. Дефиле ће бити праћен музиком, а извођењем луткарских минијатура у програму ће учествовати и глумац Малог позоришта – Горан Баланчевић.
За то време у Малом позоришту „Душко Радовић“ биће изведена представа за децу „Бајка о чаробном камену“, а глумци Катарина Димитријевић и Богдан Богдановић традидиционално ће пре почетка представе прочитати поруке које су овим поводом написали Су Џајлс (председнице међународног АСИТЕЖ-а) и Јован Царан (награђивани глумац и редитељ у области луткарског позоришта).
Сваке године Међународна организација за развој позоришта за децу и младе – АСИТЕЖ коју чини на хиљаде позоришта и индивидуалних чланова окупљених у више од 85 националних центара у свету чита поруке уважених уметника и кроз посебно припремљене програме, скреће пажњу културне и шире јавности ка позоришној уметности за децу и младе, на значај позоришне културе и њен утицај у одрастању, образовању и васпитању нових генерација.
„Повести дете у позориште значи поново се повезати с извођењем уживо, с идејама и емоцијама, везама међу људским бићима, а значи и неговати право деце и младих на уметност, културу и слободу самоизражавања. Слушати децу и младе је веома важно – још је важније чути их и прихватити потребу за променом.“
Су Џајлс, председнице међународног АСИТЕЖ-а
„Поносно сам прихватио задатак да напишем поруку поводом Светског дана позоришта за децу и младе. И већ у следећем тренутку пала ми је на памет прва реченица из представе „Капетан Џон Пиплфокс“ по тексту Душка Радовића. Дотични капетан тамо каже: „Сетио сам се себе па плачем…“
Јован Царан, награђивани глумац и редитељ у области луткарског позоришта
На срећу, сетио сам се и једне песмице Душка Радовића из представе „Мишеви и мачке наглавачке“. У тој представи сам маскиран у миша рецитовао:
Мамурни Миш у Мемли Музеја Мерка Мртвог Мамута…
Миленијуми Минуше Мраз од Мамута начини Масакр и помор
Међутим Миш још Мрда. Мишу су Мало и Мраз и Мачка и Мишомор
Затим сам се сетио нас, луткара, глумаца, плесача и певача, свих нас са огромном вољом за преживљавањем. Као путујући забављачи, кроз векове смо вукли кола са опремом, по киши и мразу. И ми смо преживели све то. Нама су и мрвице са театарске трпезе биле довољне. Зато још увек мрдамо, као и онај филозофски настројен миш.“
