Велико нам је задовољство да саопштимо да је добитник Награде ЦАЦА за 2025. годину за најбољу режију представе за децу редитељ МИЛАН КАРАЏИЋ. Награду добија за режију „Оливера Твиста“ у продукцији Позоришта „Бошко Буха“ у Београду.
Беспрекорно третирано дело великог Чарлса Дикенса у драматизацији Милене Деполо од стране Милана Караџића створило је заносни сценски догађај за децу. Искусном редитељском палицом он је руководио врхунским ауторским тимом, професионалним глумцима, али и децом глумцима који су већински део ансамбла.
НАГРАЂЕНА ПРЕДСТАВА – “ОЛИВЕР ТВИСТ”
„Оливер Твист“ режиран је рукописом који је реалистичан у мери у којој је то неопходно за прецизну нарацију, поетичан у мери у којој гарантује ганутoст и емпатију гледаоца, апстрактан у мери која је потребна за сублимирање обимног драмског збивања, а раскошан и забаван у мери коју подразумева музички спектакл. Чарлс Дикенс је рекао „Достоји мудрост главе и мудрост срца“, а обе мудрости употребио је Милан Караџић у режији представе „Оливер Твист“.
МИЛАН КАРАЏИЋ – ДОБИТНИК НАГРАДЕ “ЦАЦА”
Милан Караџић је редитељ који се на најлепши начин издваја у бранши по часном приступу режији представа за децу. Он не само да је огроман део свог уметничког стваралаштва посветио најмлађима, него је то чинио са тако високим дометима да је заслужио награде као што су „Бојан Ступица“, Стеријина награда, Награда Ардалион и бројне друге.
За све људе који су са љубављу и поштовањем окупљени око Награде “ЦАЦА” веома је значајно што се кроз ову награду сада повезује двоје великих уметника, Милан Караћић и Слободанка Алексић, са истом мисијом – мисијом стварања позоришне чаролије за најмлађе гледаоце.
Одлука стручног жирија
Тања Петернек, драматург
Ана Радивојевић Здравковић, глумица и редитељ
Југ Радивојевић, редитељ
Биографија Слободанке Цаце Алексић
Слободанка Цаца Алексић рођена је 24.11.1941. године у Београду. Након завршене класичне гимназије, уписује Позоришну академију, смер режија, у класи Хуга Клајна, на којој је дипломирала 1963. године. Прво запослење добија у Позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. Од 1971. године ради као самостална уметница у позориштима широм бивше Југославије, а једно време и у Њујорку, режирајући представе за одрасле.
Од 1977. године потпуно се посвећује режији дечјих представа. Те исте године са Браниславом Милићевићем оснива „Путујуће позориштанце Пуж“. Десет година касније, позориште добија сталну адресу у Београдској улици Браће Аџића 21, а од 1998. године стиче статус установе културе од изузетног значаја за град Београд. Цаца Алексић бива постављена за директорку позоришта, на којој функцији остаје до пензионисања 1. јуна 2005.
У каријери је режирала представе за одрасле као што су „Хамлет у подруму“, „Оковани Прометеј“, „Међа Вука Манитога“ и друге, али највећи део њеног опуса чини преко 50 режија за децу: „Бранков урнебес“, „Гусаријада“, „Џиновска торта“, „Неваљала принцеза“, „Јулија и Ромео“, „Златокоса“, „Мачка у чизмама“ и многе друге.
Добитница је бројних награда, међу којима су:
- „Јоаким Вујић“ за представу „Оковани Прометеј“
- Статус изузетног уметника који јој је доделило Удружење драмских уметника Србије 1990. године
- Награда „Бојан Ступица“ 2000. године за режију „Неваљале принцезе“
- Вишеструке награде за најбољу режију на Фестивалу позоришта за децу у Котору (1998, 2000, 2003, 2004)
- Две награде на фестивалу Фестић (2006. за „Браћа Грим и седам патуљака“, 2007. за „Кловн Сима“)
- „Златни беочуг“ за трајни допринос култури града Београда (2002, заједно са Браниславом Милићевићем)
- Априлску награду града Београда (2011) за дугогодишњи рад и развој културе
Слободанка Цаца Алексић преминула је 14. августа 2019. године, у 78. години живота. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
