У недељу 17. октобра одржаће се претпремијера и премијера представе „Трнова Ружица“ редитеља Владимира Лазића, којом и глумци Светлана Михајловић и Слободан Миљковић обелажавају 35, а Татјана Миленковић 25 година професионалног рада.
„Трнова Ружица” је бајка о лепој принцези, храбром принцу и несрећној околности да је због проклетства неке увређене личности, једно невино биће неправедно кажњено вековним сном, док се није појавио неустрашиви спасилац и поново је вратио у живот.
Основна порука ове бајке је да добро увек бива награђено, а зло кажњено те да свако пре или касније добије оно што је заслужио.
Овакве приче треба да подстакну дечију машту која би на упечатлјивим примерима из свакодневице, извлачила поуке које ће памтити током читавог живота.
Намењена је деци узраста од 3 до 12 година.
Ауторски тим чине: Светлана Михајловић (текст), Иван Макрагић (драматург), Владимир Лазић (адаптација, режија и аудио/видео кореодрамска креација), Зорана Милошаковић Тасић (сценографија и лутке), Софија Лучић (костимографија), Снежана Маш (сарадник за музику). Остали сарадници: Зоран Станојевић (корепетитор), Дејан Красић (снимање тона), Иван Николић (аудио монтажа), Срђан Стоиљковић (дизајн плаката и програма).
Улоге тумаче: Слободан Миљковић, Светлана Михајловић, Дејан Гоцић, Александра Павловић, Марија Цветковић, Татјана Миленковић, Јелена Ђорђевић и Тома Бибић.
Недеља, 17. октобар
11.30 „Трнова ружица“, претпремијера
Недеља, 17. октобар
19.00 „Трнова ружица“, премијера
ТРНОВА РУЖИЦА
По мотивима бајке браће Грим и Шарла Пероа
Текст:
Светлана Михајловић
Драматург:
Иван Макрагић
Адаптација, режија:
Владимир Лазић
Сценографија, креација лутака:
Зорана Милошаковић Тасић
Костимографија:
Софија Лучић
Стручна сарадница за музику:
Снежана Маш
Лектор:
Наташа Илић
Аудио/видео и кореодрамска креација:
Владимир Лазић
Корепетитор: Зоран Станојевић
Снимање тона: Дејан Красић
Аудио монтажа: Иван Николић
Дизајн плаката и програма: Срђан Стоиљковић
Играју:
СЛОБОДАН МИЉКОВИЋ
Софроније, Краљ Леополд
СВЕТЛАНА МИХАЈЛОВИЋ
Ђурђијана, Краљица Вирџинија
ДЕЈАН ГОЦИЋ
Крстомир, Жабац Милорд, Принц
АЛЕКСАНДРА ПАВЛОВИЋ
Ковиљка, Вила од доброте, Ружица
МАРИЈА ЦВЕТКОВИЋ
Јасмина, Еуфрозина, Вила од лепоте, Шеик
ТАТЈАНА МИЛЕНКОВИЋ
Босиљка, Францика, Вила од радости, Султан
ЈЕЛЕНА ЂОРЂЕВИЋ
Камелија, Зловила, Хогар
ТОМА БИБИЋ
Велизар, Осфалд, Вила од праштања,
Витез од Храбрости
Сценско техничка реализација
Техничко вођство – Иван Живковић
Инспицијент – Љиљана Додић
Кројачки радови – Владимир Пекић
Власуљарски радови – Милица Денчић Станковић
Мајстор светла – Емил Кесер
Мајстор тона – Александар Арсенијевић
Сликарски радови – Драгана Ђурић
Столарски радови – Предраг Јовановић
Реквизитер – Миодраг Отовић
Декоратери – Милан Марковић и Милан Ђорђевић
Гардероба – Ана Петковић
Ко је за нас данас Трнова ружица или Успавана лепотица?
Понекад је свет леп само када сањамо. Покушавамо да достигнемо тај ескапизам, да побегнемо од превише снажне и чулне реалности, да се ушушкамо у фантазији и машти.
Браћа Грим су стварали мрачне бајке са хорор елементима, каква је и “Трнова ружица”. Касније ће писати и Шарл Перо под другим, ублаженим називом – “Успавана лепотица”, што нам је овде била мотивација и оквир за драматуршку обраду.
Ако завиримо у њен садржај, сама радња на први поглед можда делује једноставно. Али, муке ће тек кренути у заплету ове застрашујуће бајке. Из освете што није позвана на прославу рођења дуго жељеног детета, Зловила, исконско зло тај женски негативац наше приче пожелеће нешто веома нехумано и сурово.
И то нас је усмерило за правац позоришне игре, тачније поступак “представе у представи”, са двоструким доживљајем и садржајем да бисмо деци испричали богату причу о великој моћи, страшној зависти, исконском добру и незамисливом злу, правој љубави и патолошкој мржњи, окрутној и садистичкој освети и дубоком сну без краја.
Јунакињи наше драме је можда било и лепо да се отисне у неку паралелну рајску димензију, да се осами у својим мислима, док се не појави принц на белом коњу да је спасе пољупцем и искреном љубављу.
Ко може бити данас Успавана лепотица, у свету, Србији, 2021. године? Да ли нас се тиче судбина Трнове ружице, која ни не зна шта ју је снашло због одговорности својих родитеља? Правда је можда спора, али је достижна.
И. Макрагић
ТАТЈАНА МИЛЕНКОВИЋ је завршила Глумачку школу у Нишу у класи Миме Вуковић Курић, одакле носи љубав према Театру и лутки који су јој обележили 25 година професионаног рада. Посебно поштовање има према раду проф. др Бранивоју Ђорђевићу, Славољубу Стефановићу Равасију, Живомиру Јоковићу, Кокану Младеновићу, Зорану Лозанчићу, Бисерки Колевској, Владимиру Лазићу…
Добитница је бројних колективних и самосталних награда од којих су јој најзначајније “Милена Саџак” за младог глумца и “Јанко Врбњак” за анимацију…
„… кроз улоге свих ових година подучавала сам децу доброти и чинила их срећним.“
Т. Миленковић
СВЕТЛАНА МИХАЈЛОВИЋ је свих својих глумачких 35 година посветила Позоришту лутака у Нишу сматрајући га и уточиштем и сањалиштем. Попут доброг виле проживљавала je животе својих ликова из бајки, попут Ленке (Плавa птица), Снежане (Снежана и седам патуљака), Дороти (Чаробњак из Оза), Црне краљице из (Алиса у земљи чуда), Муцка (Три прасета), Лисице (Мали принц), Лепотице (Лепотица и звер), Нанерл (Моцарт), Снежне краљице (Снежна краљица). “… у свакој представи рад на освајању лика био је прави изазов и често нисам била сигурна да ће га деца толико заволети… Ништа није било једноставно и лако, али је баш то био подстицај да трагам и даље“… наравно са бројним редитељима. Између осталих: Јордан Пауновић, Иван Пилни, Србољуб Луле Станковић, Милорад Берић, Борислав Мркшић, Мирослав Ујевић, Никита Миливојевић, Кокан Младеновић, Зоран Лозанчић… захваљујући којима је осетила чари стварања а и добила бројна домаћа и инострана признања од којих су јој најдража Полексија (Царев заточник) – награда на 4 престижна фестивала, Лепотица на Међународном фестивалу у Суботици и многа друга.
“… најважније је ићи својим путем и правити огрлицу од дечијих снова и волети лутку и трајати“.
С. Михајловић
СЛОБОДАН МИЉКОВИЋ, доајен Позоришта лутака Нишу, пуних 35 година је један од стубова Театра. У својој каријери одиграо је низ упечатљивих улога доказујући свој раскошни таленат. Похвале значајних редитеља попут Борислава Мркшића, Мирослава Ујевића, Милорада Берића, Живомира Јоковића, Никите Миливојевића, Миме Јанковић, Кокана Младеновића, Зорана Лозанчића и других, нису изостале и само су потврдиле његову способност за трансформацију. Између осталог, памте се креације Вука у „Три прасета“, Пере у „Кир Јањи“, Звери у „Лепотица и звер”, Краља у „Малом принцу” и друге.
„Вера у снагу театарске магије”… слоган је његовог бављења глумом.
С. Миљковић
