Слободно време

„УКРАДЕНИ ПРИНЦ И ИЗГУБЉЕНА ПРИНЦЕЗА“ у Малом позоришту

Мало позориште „ДУШКО РАДОВИЋ“
Little Theatre “DUŠKO RADOVIĆ”

Сезона 2020/2021

Ден Тотеро
„УКРАДЕНИ ПРИНЦ И ИЗГУБЉЕНА ПРИНЦЕЗА“
драмолет у кинеском маниру
Премијера предтаве је у петак 16. априла у 19ч, а реприза у суботу 17. априла у 17ч

Режија и адаптација текста: Бранислава Стефановић
Асистенткиња режије и кореографије: Катарина Илијашевић
Сцена: Тања Жиропађа
Костим: Мариа Марковић Милојев
Асистенткиња костимографкиње: Мартина Малобовић
Музика: Драгана Јовановић
Удараљке: Никола Величковић
„Балет младих“ / Репетитор: Мила Стијак

ИГРАЈУ:
Аа Аа Аа А, Приповедач
МАРИЈАНА ВИЋЕНТИЈЕВИЋ БАДОВИНАЦ

Лонг Фу, мали син дворског кувара / Царски аниматор / Ли Ми, патка / Велики зелени змај
ГОРАН БАЛАНЧЕВИЋ

Винг Ли, његова мала сестра / Реквизитер / Разбојник са танким гласом / Писар
АРСЕНИЈЕ ТУБИЋ

Синг Лу, дворска дадиља
ЉИЉАНА ПЕРОШ

Хај Ти, сиромашни али поштен рибар, касније Царски Отац
НЕНАД РАДОВИЋ

Лај Му, његова жена, касније Царска Мајка
КАТАРИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Џој, мали принц који је украден, касније Млади Кинески Цар
АЛЕКСА JОВЧИЋ / ФИЛИП СТАНКОВСКИ

Лу Ху, вођа разбојника / Џелат
НИКОЛА КЕРКЕЗ

Ал Си, његова мајка / Ал Ху, разбојник / Заповедник гарде царског суда
САНДРА РОДИЋ ЈАНКОВИЋ

Ти Ви, принцеза која је изгубљена
ИВАНА АЏИЋ

Хај Ху, разбојник / Гардиста царског суда
ЂОРЂЕ КРЕЋА

Војска царског суда / Кинеска акробатска трупа / Велики зелени змај „БАЛЕТ МЛАДИХ“

Реч редитељке
А древни обичај уопште није мудар!
Мени је потребан нови обичај,
који бисмо морали одмах увести.
Обичај да се о свакој новој ситуацији
поново размисли!

Б. Брехт

Драги моји гледаоци,
бајка о украденом принцу и изгубљеној принцези почиње причом о великој неправди: У давна времена стварно је постојао древни обичај по ком царски трон може да наследи само дечак! Зато што девојчице и дечаци нису једнако вредни!
У ‘Средњем цветном царству’ из наше приче родили су се царски близанци, брат и сестра, који су били на рођењу сурово раздвојени. Пошли су свако својим путем и савладали све препреке: и тешку судбину и велику реку и огромну глад и путовање кроз високе, стрме планине и страшног Великог змаја….Када су се најзад срели и препознали……..!!!!!!!
Али, да не кварим причу, останите са нама до краја представе да видимо да ли су украдени принц и изгубљена принцеза били мудри колико су били добри?
Да ли су променили стари закон који је био неправедан и суров?
Ко ће бити нови владар: цар или царица?

Бранислава Стефановић

О аутору…
Ден Тотеро био је амерички писац 20. века чија је каријера доживела свој врхунац у периоду између два светска рата. Осим драмских текстова, попут овог по коме је настала ова представа, Тотеро се бавио и филмском сценаристиком, а наслови који потписује често су авантуристичког садржаја, пуни акције и збивања, попут филма „Гроф Монте Кристо“. Денов рођени брат, Роланд Тотеро, чувен је по улози сниматеља у преко 30 филмова Чарлија Чаплина. Браћа Тотеро, свако на свој начин, преселили су класични европски водвиљ у филм, односно у позориште.

…И о тексту!
Као и остали драмски текстови Ден Тотера, и овде је у питању „добро скројен позоришни комад“. Пажљива анализа оваквих текстова награђује читаоца сазнањем да ниједан део текста није на свом месту случајно. Иако све одаје утисак импровизације, та лакоћа долази из пажљивог пишчевог планирања при стварању драме. Занимљиво у овом тексту је изузетно необично комбиновање традиционалног кинеског позоришта и изворног комичког водвиља (попут оног који се може сусрести управо у Чаплиновим филмовима). Веза између традиционалног кинеског позоришта, из ког се развила пекиншка опера, и између пучког позоришта из ког се развио варијете, јесу гег, акробатске сцене, значајна улога музике (посебно ритмичке секције), и веза између покрета, приче и гласа која подсећа на циркуске вештине.

Потврда овог запажања налази се у самом тексту – имена свих лица су кинеска, осим имена новог принца који има енглеско име, Џој. У његовом имену лежи кључ за разумевање ауторове намере: будућност је у спајању традиција различитих култура.

Ђорђе Косић