Култна југословенска серија „Више од игре“ ускоро ће премијерно оживети на сцени Београдског драмског позоришта и то на јединствен начин – представа ће бити реализована током маја у виду три премијере (епизоде) а на крају ће публика моћи да погледа и „бинџ“ – све три представе обједињене.
Ово је својеврсни омаж легендама југословенског глумишта које су играле у серији, као и писцу Слободану Стојановићу – поводом 25 година од његове смрти.
Премијере:
9. мај (1. део),
16. мај (2. део),
23. мај (3. део),
31. мај „бинџ“ (1./2./3. Део)
Представе ће бити одигране на великој сцени БДП-а од 19:30х.
Режија је поверена Ивану Вуковићу а у представи играју:
Миодраг Радоњић, Андреј Шепетковски, Милорад Дамјановић, Даниел Сич, Милан Колак, Љубомир Булајић, Риста Милутиновић, Стефан Радоњић , Александар Алач, Александар Јовановић, Арсеније Арсић, Стефан Старчевић, Вукашин Јовановић, Никола Мијатовић, Милан Чучиловић, Ања Јосифовски, Бојана Стојковић, Ања Ћурчић, Јана Бјелица, Иван Зарић, Јана Милосављевић, Јово Максић, Љубинка Кларић.
Адаптацију текста култне серије потписује драматург Ђорђе Косић, у сарадњи с редитељем Иваном Вуковићем. Трансформација оригиналног сценарија у три независне, али повезане позоришне целине била је велики изазов – задатак који је успешно реализован уз пуно поштовање Стојановићеве аутентичне поетике.
,,Слободан Стојановић поседује редак ауторски дар да креира изразито животне и слојевите ликове. Сваки његов јунак, па чак и они које бисмо лако отписали као досадне чиновнике или сурове полицајце, добија своју људску димензију и постаје нам близак и разумљив. Управо у томе лежи Стојановићева велика снага: он нам приказује Градину као живу заједницу, место у којем, упркос свим разликама и сукобима, суграђани остају међусобно повезани бригом и емпатијом. Пишчева поетика је, атипично за ове просторе, очишћена од цинизма и ироније, а хумор долази из животног апсурда који не искључује лепоту живљења.” – каже Ђорђе Косић, драматург.
Косић истиче и да је “Више од игре” представљала посебан драматуршки изазов, с обзиром на њен дубок траг у филмској популарној култури нашег простора.
“Било је потребно пажљиво преобликовати оригинални сценарио у три засебне представе које могу функционисати потпуно независно, али истовремено чине складну и смислену целину када се гледају заједно. Редитељ Иван Вуковић и ја смо при адаптацији настојали да сачувамо Стојановићеву поетику, а тамо где је тражила дописивање инспирисали смо се остатком његовог опуса – на пример, у расписивању женских ликова или у расписавању трећег дела представе, који је заснован на недовршеном Стојановићевом сценарију.” – додаје Косић.
Фотографије у прилогу су илустративног карактера, аутор: Драгана Удовичић
