Када бих била чаробњак прави
са звездама сакривеним у глави,
у длан бих скупила све снове света
и чувала их као блага света.

Једним бих дахом растерала таме,
угасила страхове, тихе и саме,
и тамо где су сузе без гласа,
послала бих осмех, крила и спас.

Додирнула бих небо да светлије сија,
да свако јутро нова нада се буди и клија,
да ветар шапуће приче о срећи
и да се доброта у људима лечи.

Зауставила бих време кад неко пати,
и научила срце да прашта и схвати,
јер највећа чаролија, ја то знам,
није у моћи – већ у оном што дам.

Кад бих била чаробњак, рекла бих свима:
„Будите светлост у тамним данима,
јер свет не мењају чини ни речи,
већ мала дела што чине нас већим“.

И зато, сад, без штапића сјаја
ја бирам доброту без краја и краја,

јер прави чаробњак тихо и скривен,
живи у срцу – храбар и диван.

За Табла Фест 26
Николина Стојиљковић, 7-1, ОШ „Ђура Јакшић“ Јелашница, Ниш, Србија
Ментор: Снежана Јовић
Похвала за литерарни рад у трећој категорији по одлуци Стручног жирија