Нећу да кријем емоције
Када сам била велика
Кад сам била велика,
Питала сам небо
Када ће ми вратити
Снове из дјетињства
Због којих сам се љутила
На јутро што ми
Гаси пламенове сна.
Када сам била велика,
Молила сам вријеме
Да се врати и да се
Кише и олује радују
Мом загрљају,
Да их успијем насмијати.
Када сам била велика,
Преда мном облаци
Плели су давно осути
Мост успомена
Гдје је моје
Дјетињство оставило
Посљедњи траг у
Бескрају,
Водили ме мојим старим
Стопама гдје сам
Некад трчала ливадама
Препуним мира.
Када сам била велика,
Дозивала сам,
Старе погледе
Гдје се
У сваком одсјају,
Видјела љубав.
Када сам била велика,
Жељела сам
Да сунце засија
Онако како је сијало
У мојим сновима,
Жељела сам дотакнути
Звијезде и јесам једну
Али брзо је
Отишла од мене
Та звијезда
Моје дјетињство.
За Табла Фест 23
Адна Омеровић, VI, Прва основна школа Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, ментор
