Нећу
Нећу да трошим своје дане
Да бих за друге добар био
Па да кажу да немам мане
Ја бих нешто друго хтио
Нећу да будем ђак, пет нула
То ми такав притисак ствара
Те ми је бројке глава пуна
То ме мучи, то ме смара
Нећу да се стално смјешкам
И кад ми до смијеха није
То је вјерујте велика грешка
Да тако срце осјећаје крије
Нећу на очима наочаре од злата
Да ми у ружичасто боје дане
Не браните ми дворе од блата
Ја не желим да прије зоре сване
Нећу да ми браните да осјетим
Топлину љета и зиме хладноћу
Да сам устанем када паднем
Пустите ме, то је оно што баш хоћу
Ахмед Халилбашић, VIII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
