Суза за свечани крај
Ја, у времену чудном сам
Изгубљен у јуче, тражим се данас
Док тражим сутра, бојим се сам
Шта се у њему крије, пропаст или спас!
Уздахнем тако некад ноћу
Уздахом који реже ову тмину
Шта осјећам, слободу или самоћу
Тражим звук који ће прекинути тишину.
А ти, јеси ли боље него ја
Или си негдје већ себе пронашла
Отворила срце да из њега изађем ја
И себи неку мирну луку нашла.
А мене, наше јуче боли и тишти
Страх ме што се и данас већ губи
Заљубљени дјечак још у мени вришти
Он би тако радо сутра да те љуби.
А ти, чекањем ме гушиш
И не даш да ми сутра сване знај
Ако те у њему нема ти ми јави
Да пустим сузу за свечани крај!
Ахмед Халилбашић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
