Велики или мали кораци
Пожељех да ми мало
Будућност може ближе прићи
Да види колико ми је стало
Што прије до свог циља стићи.
Да прескочим ову
Досадну свакодневницу
Пожелио сам за годину нову
Од Дједа Мраза само једну ситницу.
За поклон сам добио
Вјерујте ми, истина је жива
Брзо сам их ногама заробио
Дуго жељене, чизме од седам миља.
Сретан почех да хитам
Ка фаци у одијелу скупом
За све што радим никог не питам
И дичим се фотељом као некад клупом.
Грабим брзо напријед
Несвјесно дижући буку и прашину
Стекох звање, положај и неки углед
Ал’ изгубих малих корака спокој и тишину.
Између тих великих корака
Пуно вриједних ствари ми оста
Школских дана, прољећа и зима
Свега оног чега ми је некад било доста.
Враћам чизме ове ноћи
Хвала, на поклону скупом
Дједа Мразе, оне ми отворише очи
Па ћу ипак радије фотељу замјенити клупом.
Можда је ипак боље
Да мало трабуњам и по мраку
Чекајући дан неће ми нестати воље
Јер желим уживати у сваком свом кораку.
Ахмед Халилбашић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
