ЛитерарноСтваралаштво

Алекса Аџић – БОЖИЋ

Četvrti tablin božićni konkurs

БОЖИЋ

За Бадње вече у мени се множе слике. Чудна је прича кад си на Божић сам, без своје браће. У причи ја сам сам у дому своме, а моја браћа у снијегом у завејаним кућицама у Торонту. Свака кућица свијетли, дим из димњака се диже високо, а они самују као и ја. Осјећа се мирис Божића и топлина у украшеној кући, али њих нема, не могу их чути, нити дотаћи. Празник је, само моја браћа нису ту.
Ја и даље сједим и гледам кроз освијетљени прозор и очекујем да се деси чудо.Осјећам се као сиротан без своје браће, јер су далеко, а ја их не могу видјети. Очи ми се пуне сузама, а и моја мама јеца у дневној соби и жели више него ја да и ове године будемо заједно за овај диван дан. Чујем је као се моли драгом Господу, да јој пред вратима приреди изненађење и то не само њој, него и мени, њеном најмлађем сину.
Ја прилазим и грлим је уз ријечи: “Мама, они мисле на нас иако неће бити с нама за божићном трпезом. Твоје молитве биће услишене следеће године, то ти обећавам. Проћи ће корона вирус и моја браћа ће са нама славити Божић. Китићемо бадњаке, јелку, припремати дарове и сву тугу ћемо протјерати до наредног Божића, за њу неће бити мјеста у нашим срцима.”
То ће значити да морамо да се одрекнемо неких старих навика, да почнемо да се мијењамо и да постанемо бољи једни према другима и да се молимо сви заједно да овај ужасни корона вирус престане да влада цијелим свијетом.
Божић 2020. у мом дому разликоваће се од претходних… Корона вирус много је зла нанио породицама читаве планете, али није успио уништити љубав у срцима.

За Четврти таблин божићни конкурс
Алекса Аџић, VIIб, ОШ “Илија Кишић” Зеленика, Црна Гора
Тамара Комар, проф.