Породица је моја сигурна лука
Родио сам се прелепог новембарског дана,
Срећа маме и тате била је оправдана.
Осећао сам од тада топлину и љубав сваког трена,
А борба да будем срећно дете била је ватрена.
Нега и брига моје маме,
Татиних савета давала ми снаге.
Сваки дан учим живот шта је,
Изводим стално неке акробације.
Замишљам и маштам неке идеје,
У свом дневнику уписујем есеје.
Онда их поделим са мамом,
Она само маше главом.
Желе да угоде колико могу,
Моја духовитост их обори сʻногу.
Једног дана, на све то,
Роди се нешто мало чупаво,
Добијем дар уникат.
Нико нас неће раздвојити никад,
Моја сестра није шала,
Све тешке моменте анулирала.
Имамо наш смисао за хумор,
У кући је стално неки жамор.
Мама пева и музику пушта,
Тата наше несташлуке допушта.
Породица је моја породична лука,
Има слике, има звука,
Има брига, има среће.
И има љубави највеће!
Алекса Јанковић, 4/4, ОШ „Милоје Васић“ Калуђерица, Београд, Србија
Учитељица: Милена Алексић
