Посматрам људе око себе, као и своје родитеље. Увек негде журе, нервозни су и уморни. Нервозни око посла, недостатка времена и новца. Уморни зато што по цео дан јуре и раде пуно како би зарадили више, и мени, брату и сестри купили све што је потребно за срећно детињство. Радије бих све то мењао за више времена дружења и игре са мамом и татом.
Као да су сви заборавили да уживају у цвркуту птица, смеху, дружењу и причи са пријатељима. Волео бих да имам моћ бар на један дан па да све променим. Да људи имају више времена за пријатеље и породицу. Да буде више шетње, дружења и смеха, а мање скупих патика и телефона. Волео бих да људи помажу једни другима, да буду хумани, дарежљиви и праведни.
Сваки дан доноси нешто ново, занимљиво и узбудљиво, зато му се треба радовати. Да би живот био срећан, треба уживати у ономе што имаш и не завидети другима. Волео бих да не постоје никакве бриге на свету, али знам да је то немогуће.
Надам се да ће се ускоро нешто променити и да ће сви уживати у малим стварима јер оне чине живот. А ја ћу наставити да уживам у сваком дану, смеху око себе и мирису колача моје маме.
За Табла Фест 25
Aлекса Видаковић, 7-2, ОШ ”Васа Чарапић” Бели Поток, Београд, Србија
Ментор: Снежана Стојановић
