Кад би табла испричала
КУДА ИДЕ ОВАЈ СВЕТ?
„Од колeвке па до гроба најлепше је ђачко добо” – изрека коју сам чуо од маме, а она од баке. Ако Бог да здравља, моја деца ће је чути од мене.
Одрастао сам на причама да је школовање најлепши период живота. У то сам се уверио пошавши у школу. Упознавање учитељице, нових другова, касније настaвника, било је ново искуство. Онда се у тренутку све променило.
Нова непозната болест окренула је наше животе и свакодневицу наопачке. Преврнула наглавачке све што смо знали, одувала новине и јака уверења као лист на ветру, пореметила животе грађана на јаким темељима снагом урагана.
Куда сада иде овај свет? Једнога дана све је било регуларно, а сутрадан смо завршили у карантину. Слушали смо о болести која је полако заузимала целу нашу планету.
Најтеже је било прихватити онлајн наставу. Сви су се бојали болести. Нико се више није дружио, а када смо излазили, носили смо маске.
Широм света људи су остајали без посла, без драгих људи, умирали…
Моје младе године то нису схватале озбиљно, али озбиљност на лицима чланова породице и забринутост стручњака, чиниле су да брже сазримо одрастајући у овом суровом свету.
У септембру кренули смо у школу по новим правилима – мање групе, маске, дистанца. Смејали смо се, а плакали бисмо. Кажу да ће нас спасити вакцина, једини лек за спас човечанства. Тренутно је код нас боља ситуација, него у другим земљама. Хоће ли нас ова болест ујединити или још више завадити? Јесмо ли ми криви за новонасталу ситуацију? Хоћемо ли са маскама ван куће док нас COVID – 19 терорише?
Не видим светло на крају тунела. Мој оптимизам не помаже. Куда даље?
Волео бих да вратим време и апелујем на немар и неморалност људског рода.
Ако ћемо тако ишчупати наш свет из канџи опаке болести, будимо одговорни. Штитећи себе, шититите и друге!
За Табла Фест 21
Алекса Живковић, VI-4, ОШ „Иво Андрић“, Ниш, Србија
Ментор: Тијана Јоцић, професор српског језика и књижевности
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у старијој категорији
