ЛитерарноСтваралаштво

Александар Аначков – Спортиста као ујак

Јавна библиотека Дољевац (фото: Табла)

Спортиста као ујак

Када смо деца
Играмо се само,
Обавеза нема
Игра је све што знамо.

А онда дође време
У школу да се крене,
Збогом безбрижно детињство
Школа зове мене.

Са друговима се дружим
Много тога научим,
Мало ми дође тешко
Нећу да кажем да се мучим.

Почињем и спортом да се бавим
Да будем као чика Иван,
Морам те успехе да наставим
Да буде на мене поносан.

Он је најбољи одбојкаш
И лепо се забавља,
А његов орман само да знаш
Пун је златних медаља.

Александар Аначков, 6-2, ОШ „Његош“ Ниш, Србија

Песма настала на Дечијој књижевној колонији у Дољевцу

Comment here

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com