У тами глуве ноћи, са једног гроба камен се одвали.
„То привиђење ће проћи“, помислише стражари.
Али оно не прође, већ остаде као наук да: Христос воскресе!
Мироноснице са страхом се питаху:
”Ко им узе Учитеља благог?”
Тада им анђео приступи и са смерношћу стаде говорити:
„Нико га не узе, већ Он васкрсе. То је тешко исказати!“
Мироноснице радосно отидоше
и на путу сретоше васкрслога Господа.
Он им рече: „Идите браћи мојој кажите
да сам васкрсао и њихов плач ублажите.“
Када апостоли то чуше, многи не повероваше.
Петар и Јован потрчаше до пећине, не гледаше на сатницу,
и када стигоше до гробнице, нађоше само плаштаницу.
Ученици се тада обрадоваше и радосно се кући вратише.
И објавише: „Немојте више плакати, већ се радујте, јер Христос воскресе!“
А сада сат откуцава поноћ, црквена звона радосно се буде,
те најјачом снагом дозивају људе да се сједине, јер
БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА ПОЧИЊЕ!
За Пети таблин међународни конкурс за најлепшу васкршњу песму
Александар Ивановић, 6/2, ОШ „Краљ Петар I“ Стари Град, Београд, Србија
Ментор: Ђорђе Шуменковић, разредни старешина/вероучитељ
Друго место за најлепшу васкршњу песму у трећој категорији
