РЕКА У ЗОРУ
Бела река лежи крај обале,
жубором привлачи ракове и бродове.
Кроз мутну се маглу пробија ехо,
тамо негде на пропланку, далеко.
Лагани хладни поветарац
тресе лишће и гране.
Која то тамо чежња
чека да зора сване?
Кроз маглу се белу шири
мирис таласасте бисерне реке,
то Сунце, под облаком, златно
обасјава кристалне облутке.
