Александра Николић – Попећу се на врх планине

Моја породица - моја слобода Док сам растао,мајка ме је научила како се хода.А сада сам велики постао,моја породица – моја слобода. Видим да се нешто лоше дешава,нема друга да делимо приче,и ун

БОЖИЋ Снег већ лагано веје,Свако се дете радује и смеје. Оно о чему се целе године снива...Обично тако и бива...Да! Полажајник сам опет ја! Џарам ватру, варнице весело излећу.Са неба свилене

Софија Станковић, II разред, ОШ „Краљ Александар I“ Нови Београд, Србија Гордана Станојевић, учитељица