СТАРА СЛИКА НА ТАВАНУ
На бакином тавану
седи слика стара,
ту горе, у једном кутку
живи своје дане
нагутала се прашине
и чека да сване.
Чека мене да јој дођем
да прашину скинем
своју причу да исприча
да више не бринем.
Каже мени слика стара
да живот јој беше вредан,
моли мене да испуним
њој задатак један.
Да обришем њене сузе
што рељеф њен кваси
да прашину склоним брже
док се светло не угаси.
Видео сам на тој слици
све корене моје,
узео сам слику стару
да на тавану више не стоје.
На тој слици моји преци
сваку причу пишу,
моји корени са ордењем
поносно сада ходником одишу.
Свака слика из прошлости
неку причу носи
било тужну ил’ радосну
у недрима доноси.
Само буди радознао
склони слој прашине
бићеш њој од помоћи
а тебе жеља нек мине.
За „Табла Фест 20“
Алексеј Станковић, V-1, ОШ „Срефан Немања“ Ниш, Србија
Ментор: Тања Цекић
