Срећа у несрећи
Јутро као и свако друго. Како устах у пет сати, тако се и вратих. Сав умазан од блата улазим у кућу. Прво ми моја жена није дала да уђем јер сам на себи имао прљаву одјећу. Стојећи пар минута испред врата, одлучих да посјетим оближњу лутрију. Одигравши 2-3 бинга, изгубих наду у новац. Мислио сам да ћу и ја некада нешто освојити. Гледајући сав замишљен у ТВ од извучених бројева, процитах своје име. Да, освојио сам џекпот у вриједности од 1.000.000 км. Сав срећан отишао до куће, а на самом улазу замало да ме жена удари: „Зар ти нисам рекла да не улазиш у кућу тако обучен!“ Како јој рекох да сам добио награду, почела је да скакуће око мене као да је за то плаћена.
Ујутро сав срећан што сам освојио толики новац, отишао сам до лутрије да га подигнем. На самом улазу дочекала ме је велика добродошлица свих људи који су се ту налазили, а онда сам поразговарао са људима који ту раде. Рекли су ми да им треба банковни рачун како би ми уплатили новац, сав избезумљен упитах шта је то. Објаснили су ми како то да направим и гдје све требам ићи. Први пут ми је, вјероватно, било задњи пут да уђем у банку, и то случајно јер сам мислио да је фризерски салон. Упитах оближњег комшију да ми помогне око прављења тог рачуна. Рекао је да ће он да подигне новац, сав срећан отишао сам кући.
Пролазили су дани и дани, а комшије нема. Назвах његовог сина који је живио у Њемачкој. Он ми је рекао да је његов отац кренуо према њему јер је освојио 1 миллион км, а ја сав љутит обукао сам одијело и наставио радити свој стари посао.
Амар Мушић, IX разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина
Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције
