ЛитерарноСтваралаштво

Амар Селимовић – Плаве очи и њежни пољубац

 

Још једно сунчано школско јутро. Обукао сам се и кренуо у школу.

На путу срео сам дјевојчицу из мојих снова. Увијек сам хтио разговарати с њом, али ме игнорисала. Напокон сам имао прилику да јој приђем и започнем разговор. Нисам био баш сигуран да ли ћу све добро урадити. Напокон сам скупио храброст и пришао јој. Још сам био мало несигуран, али ме занимало шта ће одговорити на моја питања.

“Ћао! Шта има?”, упитах. Она њежним гласом одговори: “Ево ништа.”

Након дугог разговора до школе, поставио сам јој питање на које сам мислио да ће одговорити са не. Упитао сам је: “Би ли жељела да изађеш са мном на вечеру?” Она изненадно одговори: “Може, имаш мој број па ми се јави када будеш хтио!”

Тај цијели дан сам мислио о њеним плавим очима које ме подсјећају на море. Смеђа коса као кестен, а тек те црвене усне које личе на ружу. Па те њежне руке као свила. Када смо кренули кући, ухватила ме за руку и одвела у парк.

Примијетио сам да ми прилази све ближе и дошао је тај тренутак када је пришла близу мог лица и пољубила ме.

Тај тренутак нећу моћи никада заборавити.

 

 

Амар Селимовић, VII разред, Прва основна школа, Живинице, Босна и Херцеговина

Марица Ферхатбеговић, руководилац литерарне секције

Comment here

WP2FB Auto Publish Powered By : XYZScripts.com