ЛитерарноСтваралаштво

Амина Салиховић – Ахмед терзија

Ахмед терзија

Учио је код најбољег мајстора терзијски занат и био веома вриједан ученик који је превазишао и самог мајстора. Сваки материјал у његовим рукама као да би оживио. Надалеко су биле познати његови милтани од чохе украшене златом, а јелеке од свиле и кадифе извезене срмом прижељкивале су и пашинице и беговице. Имао је златне руке и златно срце. У мајке једини, вољени син, стасао је за женидбу.

Проводаџисале су проводаџике, хвалиле многе наочите дјевојке, мајка прижељкивала снаху, али Ахмо ни да чује. Бринула се мајка, бринуле су тетке, хале, стрине.

Нико није знао да је Ахмеду за срце прирасла лијепа Ђула, кћи чувенога Ризван-бега. Ђулу је бег чувао као очи у глави. Она је била његово сунце, његова звијезда и најмириснија ружа. Ниједан младић се не би усудио тражити њену руку.

Ахмед терзија је будан сањао лијепу Ђулу. И она је њега бегенисала. Размјењивали су писма преко Сулејме која је служила беговицу.

Једном се Ахмед усуди и своју љубав повјери својој хали Малки. Она се сложи да љепше од Ђуле нема у чаршији, али се и забрину јер је познавала Ризван-беговицу, строгу и охолу. Мислила хала Малка, мислила и најзад смислила. Рече она Ахмеду да сашије најљепши мисираб са чепкен рукавима и да га украси златном срмом који ће она понијети беговици на пешкеш. Ахмо је начинио мисираб којем би завидјеле чак и сарајевске и призренске терзије. Украшен је био раскошним мотивима као да је за саму султанију везен. Беговици се пешкеш допао, али кад је чула да Ахмо бегенише њену Ђулу, јако се расрди. Па зар је један терзија прилика за бегову Ђулу? За њу је пашин или бегов син, никако еснаф. Е ту се расрди и хала Малка. А шта то фали њеном Ахмеду? Вриједан је и поштен. Лијеп је и паметан. Та нема бољег младића надалеко.

У конаку је све пуцало од срдитих женских гласова. И бег чу ту галаму. Викну на жене да се смире и да му изложе о чему је ријеч. Кад чу о љубави двоје младих, само се насмија и умири своју жену.

„Младић је ваљан и добар. Битно је да се млади воле и да је младић вриједан. Па, душо моја, зар ти ниси била кћи јорганџије, а ја те бегенисао па си данас, ето, беговица?“, рече бег и даде свој пристанак.

Убрзо беговица и Ахмедова хала Малка спремише свадбу. Двоје младих су дуго живјели у љубави и слози.

Амина Салиховић, VIII-4, ОШ „Рифат Бурџовић Тршо“ Нови Пазар

Наставник: Ениса Кајевић

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com