Ана Љељен – Моја породица – моја слобода

Грле ми се неки драги људиВолео бих да је ово сан,Да никада у животу вирус не дође ни један дан.У изолацији време проводимо ми,А до „јуче“ смо били срећни сви.И тако док чекам зора да заруди,

Анђелија Радусин, 4. разред, Радионица српског језика и православне вјеронауке, Биочић, ХрватскаМилица Радусин, наставник српског језика и културе

МОЈ ТАТАКада ноћ падаи долази дан,када ме умор савладаи не долази сан,тад тата дође и у свом стилуушушка ме у свом крилу.У топлом загрљају кроз смех и шалуја се склупчам у лоптицу малуи док н