МОЈА ПОРОДИЦА
На крају једног прелепог села,живи једна породица цела.Малена кућа, љубави пуна,јака ал нежна као струна.
Малена жена, нежна ко свила,добра и мила, моја драга вила.Од срца јој теп
БОЖИЋ
Зимски дани божићни,то су дани најлепши.Увек дивно с поклонимапроведеш дан с најмилијима.
Док ватрица пуцкета,причају се приче,а кроз прозор брда снежнана облаке личе.
Из кухиње колачи
ТАВАН
НА ТАВАНУ СТАРЕ КУЋЕКОЈА ЛИ СЕ ТАЈНА СКРИВАНИШТА НИЈЕ НЕМОГУЋEКАД ПРОРАДИ МАШТА ЖИВА.
ГЛЕ ТРОНОЖАЦ ОНАЈ МАЛИШТО МУ ЈЕДНА НОГА ФАЛИСЕЋА ЛИ СЕ ДА ЛИ ПАМТИКАД ОГЊШИТЕМ ВАТРА ПЛАМТИ.
САД С
