Упознала сам дивну особу
као зрак што кроз облаке сја.
Ходала је тихо без вике,
без гласа, без хвале.
У очима јој тишина и мир.
с њом је и ћутање прича без страха,
а сваки дан као прољећни вир.
Говори и све оживи у мени
ни силом, ни болом, већ топлином.
С њом бриге нестају, туга се гаси.
Упознала сам дивну особу…
Не знам ни како, ни кад, ни гдје.
Али од тога трена без имало страха
слушам срце – оно све зна.
За Табла Фест 25
Анастасија Головаха, VI-2, ОШ ”Анто Ђедовић“ Бар, Црна Гора
Ментор: Данијела Бољевић
