Анастасија Иконић – Попећу се на врх планине

Некад сам певала у цркви.Не гласно ‒него онако како дете певакад верује без питања.Изнад мене сводови,у мени трема и мир.Мирис тамјана који остајеи кад године прођу.У чесници ‒ хлеб.Топао.У х

Нису то само слова на хладном камену,већ искре што горе у сваком племену.То је десет стаза кроз овоземаљско трње,да нам срце не постане од пепела црње.Прва нам заповест вечну истину збори:„Ја сам

Беседа о ВаскрсуДрага децо духовна,Сећамо се најрадоснијег празника у целој историји човечанства. Баш на овај дан наш господ Исус Христос је васкрсао, подигао све праведнике из својих гробова