Анастасија Иконић – Попећу се на врх планине

Необично купање Свануло је лијепо и сунчано јутро. Весело сунце је тек изашло из своје мрачне јазбине. Благи сјеверац је свирао своју јутарњу пјесму веселим птицама. Био сам узбуђен јер са својим

Написаћу песму Пара из ушију диже се због фрке, знам, у мене се узда неко, ја сам тек на почетку трке, од циља сам миљама далеко. Трудићу се срцем свим, да ту стазу пређем сама, и да с успехом

ПОПЕЋУ СЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ Попећу се на врх планине, да са те велике висине, видим море и дубине! И у њима два ока плава, што ме ноћу буде, док свет мирно спава, немир ми само нуде. Попећу се