Анастасија Илић – Моја породица – моја слобода

Ширим обе руке Ширим обе руке, као птица крила, путујем у земљу, где још нисам била. У тој земљи прелепој принцеза сам ја, мама ми је краљица, а тата ми је краљ. То је земља бајки, из прелеп

Зоки Кад у школу пођемИ у школско двориште дођем,Иза капије нешто шушка,Ја погледам вири њушка. Очи нежне, мале, сјајне,А шапице тако бајне. Куца мала, Зоки лежи.Кад ја приђем, он зарежи.

Петра Ристић, IV-3, ОШ „Бранко Радичевић“ Врање, Србија Учитељ: Марија Раденковић Рад је урађен у оквиру ликовне секције, онлајн, путем Гугл учионице