Маска ми је украс лица
Време је да се огледамо
На принудном смо распусту и добијам речи које треба да искористим и напишем састав из српског језика. Речи су дивне, асоцирају на безбрижну песму. Лако биx то смислила да ми у глави нису друге мисли.
Када су нам саопштили на вестима да не идемо у школу, сигурно се већина нас узбудила и радовала. Родитељи су се забринуто погледали, објашњавајући да овај распуст морамо да будемо дисциплиновани, иначе ће нам бити трновит. Време пролази и већ после дан-два, нит сумње и бојазни пролази ми кроз главу. Моји родитељи су нам причали о бомбардовању, ратовима и немаштини, кроз које је њихова генерација прошла. Колико сам желела да разумем, до сада ту њихову причу нисам схватила. Ипак је ова ситуација другачија, опасност је у целом свету. Тек сада схватамо да је мали човек претерао са јурњавом за материјалним, а да је као свила танан. У овом проблему нам не помаже новац. Шта може да помогне? Опет се враћамо на почетак и крај, а то је љубав. Љубав према ближњима, према људима. Гледам у тиркизно небо са моје терасе, и талас мисли мота ми се по глави. У једном тренутку ми је све кристално јасно и као да се стари фењер упалио, а другом црв сумње ствара зид у мојој глави.
Јер, човек је толико постао себичан, зар не можемо да седимо у кући са својим најмилијима да бисмо сачували старије, а и нас саме? Шта је битније од самог живота? Тек сада видим слаткоћу слободе која нам је била тако доступна. Сада се радујем више сунцу, небу, свом друштву.
Можда су одрасли заиста само требали да се зауставе, огледну се у огледалу и захвале на свим даровима Бога и природе. Можда је ово школа и нама, деци да треба више да се радујемо бесплатним стварима које нас окружују.
За закључак се извињавам ако нисам одговорила на тему, али моје мисли су сада мало другачије. Сада желим да смо сви здрави и на окупу и да се видимо у школи, без маски и рукавица, а да ми највећи проблем буде да ли ћу добити петицу из српског.
За Табла Фест 21
Анастасија Косић, 7-3, ОШ «Васа Чарапић» Бели Поток, Београд, Србија
Наставница: Снежана Стојановић
Похвала на литерарном конкурсу за Табла Фест 21 по одлуци Стручног жирија у старијој категорији
