ПОПЕЋУ СЕ НА ВРХ ПЛАНИНЕ
Попећу се на врх планине,
да са те велике висине,
видим море и дубине!
И у њима два ока плава,
што ме ноћу буде,
док свет мирно спава,
немир ми само нуде.
Попећу се на врх те планине,
рећи мирно и без хира:
– Хеј, очи морске плаве,
да ли вама неко не да мира?
Што ми је срце тамо негде,
питаћу небо са планине,
можда врх тај зна,
како да прескочим даљине!
За Табла Фест 19
Анастасија Манић, 8 /1, ОШ “Вук Караџић” Ћуприја, Србија
Ментор: Драгана Благојевић
